Црква је посвећена Богородици, а оријентисана у правцу исток-запад. Унутрашњи део састоји се од наоса, нартекса и олтарског простора. Изнад нартекса налази се галерија, а она је повезана са галеријом преко дрвених степеништа које се налазе у просторији јужно од звоника.[1] У наосу, према иконостасу налази се повишена солеја којој се приступа преко два степеника, која је у нивоу олтарског простора, који се завршава лучном апсидалном нишом.[1] У централном делу храма налази се дрвени олтар. У склопу солеје у осовини цркве налази се полукружни амвон, а у југоисточном делу наоса испред солеје дрвени владичански трон.[2]
Током тридесетих година20. века, део икона и зидних фрески осликао је академски сликар Роман Петровић. Мермерна плоча у северном делу цркве има функцију проскомидије, а на јужној страни налази се дрвени ормар чија дужина одговара дужини олтарског простора, који има функцију ђаконикона. У наосу се налазе дрвене клубе за вернике.[2] Црква припада типу једнобродних цркви са звоником, а зидана је од камених блокова. Има правоугаону основу димензија је дугачка 18, а широка 11 м. У основи цркве налази се звоник димензије 2,60х2,60 м, тако да укупна дужина цркве рачунајући и звоник износи 20,6 м. Са северне и јужне стране звоника налази се по једна споредна просторија идентичне ширине као и звоник и дужине 4,3 м, а ту се налази црквена канцеларија и предулаз звоника и галерија, са којима је просторија повезана степеницама. Обе споредне просторије имају засебне улазе са запада односно југа и одвојене су зидом од приземног дела звоника. Висина црквеног торња је 19,9 м, а камени зидови цркве су масивни и дебљи од метра.[3]
Комисија за очување националних споменика БиХ на седници одржаној од 2. до 9. фебруара2010. године донела је одлуку да се ова црква прогласи за национални споменик Босне и Херцеговине.[4] Национални споменик састоји се од објекта цркве са фрескама и покретном имовином коју чине иконостас са 38 икона и 13 самосталних икона, зидом порте, као и објектом некадашње Прве српске школе у Травнику.[3]
Порта цркве ограђена је три метра високим каменим зидом, чија је конструкција стабилизована хоризонталним дрвеним серклажом, сантрачима.[5] Црква је до данас сачувала готово у потпуности првобитни изглед. О настанку иконостаса такође не постоје писани историјски подаци.
Димензије, облик, стилске одлике дуборезног украса и иконописа наводе на закључак да је дрворезбарен и сликан непосредно након градње цркве.[3]
Историјат
Црква је саграђена 1854. године, а обнављана 1892, 1924, 1977 и 2017. године.[5] Поуздани извори о градњи цркве датирају из 1852. године, када је добијена дозвола за градњу од стране османских власти за њено подизање. Црквена општина је земљиште добила 1854. године од Шемсибега Ибрахимпашића Кукаквића.[6] Није познато ко је био градитељ цркве, а поред ње, око 1870. године у склопу исте целине подигнута је Нова српска школа, познатија под називом Прва српска школа.[7] Црква је била основна, а њену изградњу је одобрио Сафет Паша. Нова школа се 1903. године преселила у данашњу музичку школу у Транвику, а објекат старе школе постао је парохијски дом.[8] Године 1911. црква је надограђена, а 1923. године изливено је црквено звоно у Сплиту и постављено у звоник травничке цркве.
Не постоје подаци, али верује се да црква током Првог и Другог светског рата није значајно оштећена.[2] Национализација некадашње школе извршена је 1956. године, али је један спрат објекта уступљен Црквеној општини Травник и служио за потребе цркве. Током друге половине 20. века извршени су радови одржавања цркве, а седамдесетих година извршена је конструктивна санација зидова порте цркве и замена њеног покривача.[2] Крстионица у приземљу цркве престаје са радом 1988. године, а свештено лице сели се у нову кућу у Травнику, која је представљала дом свештеника. Објекат је од тада имао стамбену функцију и додељиван је службеницима општине Травник, решавајући тако њихова стамбена питања.[2] Током Рата у Босни и Херцеговини у цркви није било верских активности, а њен јужни зид оштећен је од минобацачке гранате.
Године 2000. црква је поново стављена у службу верника, а за протонамесника именован је Горан Живковић.[2] Током 2017. и 2018. године извршена је реконструкција цркве.[9]
Иконостас
Простор између наоса и олтарског прозора затвара иконостас који се састоји од три нивоа. У доњем се налазе Царске двери, а у две горње 15 односно 11 икона. Иконостас је у целости очуван и представља битан дуборезачки рад, какав се на простору Балкана појављује под руско-украјинским утицајем у 18. веку. Конструкција иконостаса има елементе необарока, профилисани слој дрвета је украшен техником сјајне позлате.[1] Иконе су рађене техником уља на платну и вероватно су настале у првој половини 19. века, када је црква посвећена. Иконостас травничке православне цркве састоји се од парапета и три хоризонтална низа икона. У првом низу су престоне иконе Богородице са Христом дететом и Христа Пантократора.[5] Поред царских, иконостас има и бочне двери, са иконом арханђела Михаила на северној и архиђакона Стефана на јужној страни. У централним овалним медаљонима на царским дверима су архангел Гаврило и Богородица, изнад њих пророци Давид и Соломон, а у најнижој зони су свети архијереји, на левом крилу двери Свети Василије и Свети Јован, а на десном свети Григорије и Свети Никола.[5]
На врху иконостаса је Распеће, са ликовима јеванђелиста у овалним медаљонима око разапетог Христа (Матеј северно, Марко јужно, Јован изнад, а Лука испод крста) и иконама Богородице (северно) и Јована Богослова (јужно). У подножју Распећа су изрезбарене две велике адосиране немани.[10]
Иконе арханђела Михаила и архиђакона Стефана на бочним дверима рад су мајстора који је напустио зографски иконопис и прихватио решења
потекла из барокних и класицистичких узора.[3] Иконостас црквe богато је украшен дуборезом. Основа
је бојена у плаво, изузев на парапетима испод престоних икона, где је фон црвен. Дуборез је позлаћен, аплициран на дрвену подлогу и нема перфорираних делова. Једноставно профилисани хоризонтални венци деле иконостас на три хоризонталне зоне. Подела по вертикали је у зони престоних икона изведена помоћу шест стубова, који имају
торусима и трохилусима профилисане позлаћене базе и капителе са резбареним мотивом палмета. У доњој половини су украшени дугуљастим
једноставним лисним мотивом, а у горњој их обавија врежавинове лозе са гроздовима.[3]
Дуборез на два квадратна парапета има широко замишљен флорални украс, са централном розетом око које се развијају четири симетрично постављена медаљона компонована од лишћа. Лисната лоза са пупољцима и розетама украшава Царске двери. Овални медаљони са ликовима Богородице и арханђела из Благовести и четворице светих архијереја на царским дверима опточени су једноставним обрубом од лишћа, док су око медаљона са ликовима пророка Давида и Соломона изнад Благовести изрезбарене бордуре са лишћем и ружицама. На врху царских двери је
овална икона Христа који благосиља обема рукама, а око ње је резбарен украс у виду лишћа. Овалне иконе на бочним дверима имају веома богат дуборезни оквир
у виду лозе са лишћем и ружицама, какве се налазе и на другим деловима дубореза, али се овде појављују и мотив жира и звоноликих цветова, који се не срећу на резбарији царских двери, нити на другим површинама иконостаса.[3]
Лукови изнад царских и бочних двери, као и изнад престоних икона су трочлани и покривени дуборезом у облику врежа са крупним листовима, а у осовини сваког стуба је резбарена птица раширених крила. Венац који дели зону двери и престоних икона од зоне Деизисног чина украшен је дуборезом са мотивом вреже винове лозе са гроздовима. Врежа се преплиће формирајући овалне медаљоне, а унутар сваког од њих је по једна птица која кљуца грозд. У средишњем овалу, изнад царских двери је лик Христов на Мандилиону у кружном медаљону.[3] Иконе у зони Деизисног чина међусобно су раздвојене стубићима покривеним резбаријом у облику трака које се преплићу и унутар којих
су смештене шестолатичне руже.[3]
Стубићи имају капителе истоветне онима у зони престоних икона. На исти начин украшени стубићи раздвајају и иконе у трећем реду иконостаса. Венац између друге и треће зоне иконостаса је украшен једноставном резбаријом у облику палметица. Изнад икона Деизисног чина, као и изнад икона највише зоне, постављени су трочлани лукови, покривени резбаријом са мотивима крупних цветова изнад стубића. Из тих цветова радијално излази перасто дугачко лишће
у које су уплетене шестолатичне ружице. Између троделних лукова и правоугаоно завршених икона смештен је дуборезни украс у облику три цвета, од којих је средишњи већи. Крајње северно, као и крајње јужно поље у највишој зони иконостаса уместо иконе испод троделног лука имају цветни дуборезни украс.
Распеће на врху иконостаса и иконе Богородице и Јована Богослова око Распећа опточени су дуборезом у којем се понављају мотиви лишћа и цвећа са доњих зона.[3] Висока конструкција олтарске преграде усклађена је са пропорцијама наоса и олтара. Подела на три зоне акцентирана је профилисаним венцима, а вертикално рашчлањивање остварено је стубовима. Појединачне иконе наглашене су декоративним аркадама, чији ритам доприноси складу хоризонталних зона. У дрворезбареном украсу ове цркве доминирају аплицирани елементи форме дугачког перастог лишћа, палмета, већих и мањих ружа и гроздова. Мотив птица је уситњен и дискретан, једва приметан у целини дуборезног украса.[3]
^ Д. Љ. Кашић: Српска православна црква Успења Пресвете Богородице, Дабробосански источник, год. 2, Сарајево 1888, стр 9.
^O. Kamilo Zabeo, Travnička spomenica – prigodom pedeset-godišnjice nadbiskupskog sjemeništa i nadbiskupske velike gimnazije u Travniku 1882-1932, Sarajevo, Naklada Akademije „Regina Apostolorum“, 1932, str. 61
^М. Ћоровић-Љубинковић, Средњовековни дуборез у источним областима Југославије, Београд 1965, 60-63; А. Серафимова, Прилог проучавању иконостасних крстова на Балкану, Манастир Црна ријека и свети Петар Коришки, Приштина-Београд 1998, стр. 149-167.
Литература
Љиљана Шево, Православне цркве и манастири у Босни и Херцеговини до 1878. године, Глас српски, Град Бања Лука, Бања Лука, 2002.
