Хоншу или Хондо, је највеће јапанско острво, и назива се копненим Јапаном.[3][4] На југу га Унутрашње море (Inland Sea), и мореуз Камон одвајају од острва Шикоку и Кјушу. На северу га мореуз Цугару одваја од острва Хокаидо, на истоку је Тихи океан, а на западу Јапанско море (Источно море). Острво је око 1290 километара дуго, а у ширини
варира од 48 до 241 километра у централном региону. Острво Хоншу је, као и остала јапанска острва, врло планинско. Највиши врхови Јапана се налазе у централној планинској маси, често званој Јапански Алпи. Највиши врх земље, Фуџи, се уздиже 3 776 метра изнад површине мора. Фуџи регион често подлеже снажним земљотресима. Највиши активни вулкан Јапана, Планина Асама, је око 140 километра северозападно од Токија. Реке: Тоне, Шинано, и Кино, које су међу највећим у Јапану се налазе на овом острву. Хоншу садржи и бројна језера која су позната као летња одмаралишта. Знатно преко половине становништва Јапана живи у низијама Хоншуа. Осим Токија, главног града Јапана, водећи градови на острву су Осака, Нагоја, Кјото, Јокохама, Кобе, и Хирошима.[5]
Како се Хоншу простире на око 8 степени ширине, има широке регионалне варијације климе. На западу од централног узвишења, и у северном делу острва су уобичајене оштре зиме, са значајним снегом. Топла Курошио (Јапанска) струја доноси блаже зиме источним обалским регионима и централној острвској зони. Због западног монсуна, лета су обично влажна и врућа, са највишим температурама до 35°C. Сезона тајфуна је обично у септембру и октобру, и они доносе велике кише које често узрокују тешке поплаве. Површина укључујући скоро 200 приобалних острва износи 230 940 km², а број становника (1990) 99 254 194.
Хоншу је имао популацију од 104 милиона према подацима из 2017, године, што је чинило 81,3% целокупног становништва Јапана,,[9] и углавном је концентрисано у приморским областима и равницама. Приближно 30% укупног становништва живи у области ширег Токија на равници Канто. Као историјски центар јапанске културне и политичке моћи,[10] острво укључује неколико прошлих јапанских престоница, укључујући Кјото, Нару и Камакура. Већи део јужне обале острва чини део појаса Тајхеио, мегалополиса који се простире на неколико јапанских острва.[10] Хоншу садржи највишу планину у Јапану, планину Фуџи, и њено највеће језеро, језеро Бива.[11]
Већина јапанске индустрије налази се у појасу који се протеже дуж јужне обале Хоншуа, од Токија до Нагоје, Кјота, Осаке, Кобеа и Хирошиме;[10] насупрот томе, привреда дуж северозападне обале Јапанског мора углавном се заснива на рибарству и пољопривреди..[12] Острво је повезано са друга три велика јапанска острва бројним мостовима и тунелима. Острво првенствено дели два климатска типа, при чему северни Хоншу углавном има влажну континенталну климу, док југ има влажну суптропску климу.[13]
Историја
Рана историја
Људи су први пут стигли у Хоншу пре око 60.000 година.[14]
Јапан као што се види са сателита. Хоншу је највеће средње острво.
Острво је дугачко око 1.300 km (810 mi) и широко од 50—230 km (31—143 mi), а његова укупна површина је 227,960 km2 (88,016 sq mi),[1] што га чини нешто већим од острва Велика Британија са 209,331 km2 (80,823 sq mi).[8] Његова површина земљишта се повећава амелиорацијом и обалским издизањем на северу због тектонике плоча са конвергентном границом. Хоншу има 10.084 km (6.266 mi) обале.[4]
Планински и вулкански, Хоншу доживљава честе земљотресе (Велики земљотрес Канто је тешко оштетио Токио у септембру 1923, а земљотрес у марту 2011. померио је североисточни део острва у различитој мери од чак до 5,3 m (17 ft)[16][17] уз изазивање разорног цунамија). Највиши врх је активни вулкан планине Фуји на 3.776 m (12.388 ft), што Хоншу чини 7. највишим острвом на свету. Има много река, укључујући реку Шинано, најдужу у Јапану. Јапански Алпи обухватају ширину Хоншуа, од обале 'Јапанског мора' до обале Пацифика. Клима је углавном влажна суптропска у западном Јапану и влажна континентална на северу.
Популација
Хоншу има укупну популацију од 104 милиона људи, према процени из 2017. године, 81,3% целокупне популације Јапана.[9] Највећи град је Токио (37.339.804 становника),[18] главни град Јапана и део шире области Токија, најнасељеније метрополитенске области на свету.
Економија
Пољопривреда
Воће, поврће, житарице, пиринач и памук чине главне производе који се узгајају у Хоншуу.[19] Регион Тохоку, који се простире на североисточном делу острва, познат је по производњи пиринча, са 65% обрађеног земљишта које чине пиринчана поља – скоро четвртина свих пиринчаних поља у Јапану.[20] Префектура Чиба је позната по кикирикију, а такође је највећи произвођач у Јапану.[21] Ретке врсте лишајева из рода Menegazzia налазе се само на Хоншу.[22]
Индустрија
Већина јапанског чаја и свиле потиче из Хоншуа.[19] Три највећа индустријска региона Јапана налазе се на Хоншуу: регион Кеихин, индустријска регија Ханшин и индустријска зона Чукјо.
Минерали и горива
Хоншу је дом великог дела[23] минималних резерви минерала у Јапану[24] заједно са малим налазиштима нафте и угља. Неколико лежишта угља се такође налази у северном делу острва,[25] концентрисаних у префектури Фукушима и префектури Нигата, иако је производња угља на Хоншуу занемарљива у поређењу са Хокаидом и Кјушуом.[26] Већина јапанских резерви нафте се такође налази у северном Хоншуу, дуж западне обале, обухватајући префектуре Нигата, Јамагата и Акита.[27]
Што се тиче минералних ресурса, Хоншу садржи већину јапанског бакра, олова, цинка и хромита. Мања налазишта злата, сребра, арсена, сумпора и пирита такође су расута по острву.[28]
Саобраћај
Токаидо Шинкансен, отворен 1964. између Токија и Шин-Осаке, је прва брза железничка линија у Јапану.[29] То је најстарија брза железничка линија на свету и једна од најчешће коришћених.[30][31]Санјо Шинкансен, повезује два највећа града у западном Јапану, Шин-Осаку у Осаки са станицом Хаката у Фукуоки. Токаидо Шинкансен и Санио Шинкансен помажу у формирању непрекидне пруге велике брзине кроз мегалополис Тајхеијо појаса.
^See Japan Census of 2000; the editors of List of islands by population appear to have used similar data from the relevant statistics bureaux and totalled up the various administrative districts that make up each island, and then done the same for less populous islands. An editor of this article has not repeated that work. Therefore this plausible and eminently reasonable ranking is posted as unsourced common knowledge.
^Long, Tony (9. 3. 2011). „March 9, 1945: Burning the Heart Out of the Enemy”. Wired. „1945: In the single deadliest air raid of World War II, 330 American B-29s rain incendiary bombs on Tokyo, touching off a firestorm that kills upwards of 100,000 people, burns a quarter of the city to the ground, and leaves a million homeless.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Natural Resources of Japan (на језику: енглески). General Headquarters, Supreme Commander for the Allied Powers, Natural Resources Section. 1947. стр. 42—48.
^Natural Resources of Japan (на језику: енглески). General Headquarters, Supreme Commander for the Allied Powers, Natural Resources Section. 1947. стр. 44.
^Natural Resources of Japan (на језику: енглески). General Headquarters, Supreme Commander for the Allied Powers, Natural Resources Section. 1947. стр. 43.
^Natural Resources of Japan (на језику: енглески). General Headquarters, Supreme Commander for the Allied Powers, Natural Resources Section. 1947. стр. 44—45.
