PROFILBARU.COM

хакија поздерац
хакија поздерац
	Хакија Поздерац
Лични подаци
Датум рођења	6. април 1919.
Место рођења	Цазин, Краљевство СХС
Датум смрти	27. март 1994. (74 год.)
Место смрти	Београд, Србија, СР Југославија
Професија	друштвено-политички радник
Породица
Супружник	Разија Поздерац
Деловање
Члан КПЈ од	1942.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије; 1941—1945.
Чин	мајор у резерви
Одликовања

Хакија Поздерац (Цазин, 6. април 1919 — Београд, 27. март 1994) био је учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СР Босне и Херцеговине и СФР Југославије.

Биографија

Рођен је 6. априла 1919. године у Цазину. Пре Другог светског рата завршио је Средњу техничку школу, геодетски одсек, у Београду. Тада се прикључио радничком покрету. Био је секретар групе кандидата за чланство у Комунистичкој партији Југославије (КПЈ) у Секцији геометара у Новом Пазару.

Народноослободилачком покрету (НОП) се прикључио 1941. године. Убрзо након почетка оружаног устанка, био је ухапшен и до марта 1942. године, налазио се у заробљеништву у Немачкој. После тога, поново се придружио партизанима и постао члан Комунистичке партије Југославије. Остатак рата био је помоћник команданта места, помоћник политичког комесара чете и одреда, политкомесар бригаде и члан Окружног комитета КПЈ.

После рата, био је јавни тужилац округа Бихаћ и Бања Лука. Учествовао је у гушењу Цазинске буне 1950. године. Многи тумаче каснији Хакијин ангажман око привредног развитка Босанске крајине, управо као начин да исправи нанесену неправду према овом крају и његовим становницима.^[1]

Касније је био још и председник Среског Народног одбора, члан Владе Босне и Херцеговине, директор Генералне народне банке БиХ у Сарајеву до 1959, директор Републичког завода за привредно планирање, Савезни секретар за опште привредне послове и за индустрију и трговину. Био је и члан Главног одбора Савеза бораца НОР за БиХ, члан Извршног одбора Савеза спортова БиХ, председник Атлетског савеза БиХ, председник Атлетског савеза Југославије (АСЈ), председник Југословенског савеза физичке културе и остало.

Био је изабран за члана Савезног извршног већа (СИВ) 1967, када је био биран и за посланика Савезног већа Савезне скупштине Југославије. Имао је чин мајора ЈНА у резерви.

Након избијања афере Агрокомерц 1987. године, Хакија, који је такође учествовао у пословању фирме, изгубио је политички утицај и одабрао самоизгнанство у Београду.

Умро је 27. марта 1994. године у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских одликовања, међу којима су — два Ордена заслуга за народ са сребрним зрацима, Орден братства и јединства са сребрним венцем и Орден за храброст.

Породица

Хакија је био рођак познатог предратног југословенског политичара Нурије Поздерца, који се такође придружио Народноослободилачком покрету. Погинуо је 1943. године. Његова браћа, Хамдија и Сакиб, такође су били учесници НОБ-а и после рата заузимали високе функције у Југославији.

Референце

^ Scribd.com: Hakija, “Tito u Krajini”, 136. str.

Литература

Југословенски савременици: Ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
Југословенски савременици: Ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.