Фронт за ослобођење Мозамбика (порт.Frente de Libertação de Moçambique), познат под скраћеницом Фрелимо (FRELIMO), владајућа је партија у Мозамбику. Фронт је основан 1962. као покрет за ослобођење Мозамбика од колонијалне власти Португалије, а у партију се устројио на Трећем конгресу 1977. године.[3]
Током рата за независност Фрелимо је примао материјалну помоћ Кине, Совјетског Савеза, скандинавских земаља и неких невладиних организација са Запада. До краја шездесетих година Фрелимо је формирао слободне зоне на северу Мозамбика. На њима су одузели земљу велепоседницима и поделили су беземљашима, а организовани су и курсеви описмењавања и бесплатно лечење. Тад је организација почела да нагиње к марксизму. Иако је био окарактерисан као афрички националистички покрет, у Фрелиму су дејствовали и белци и мулати. Социјализам је као званична идеологија покрета прихваћен на Другом конгресу у јулу 1968. године.
Након смрти Мондлејна вођство је преузео дотадашњи потпредседник Урија Симанго. У априлу 1969. Фрелимом је управљао тријумвират Самора Машел, Марселино дос Сантос и Урија Симанго. До 1969. Фрелимо је контролисао једну трећину Мозамбика.
У априлу 1974, након избијања Каранфилске револуције у Португалији, између португалске владе и Фрелима покренути су преговори за давање независности Мозамбику 1975. године. У јуну те године Мозамбик је прогласио независност на челу с Фрелимом као владајућом партијом. Новој влади је помагала Куба и Совјетски Савез.
Због пружања помоћи герилским групама у Јужноафричкој Републици, расистичке владе ЈАР-а и Родезије организовале су антикомунистичку организацију РЕНАМО, која је покретала нападе на фабрике и хидроелектране у Мозамбику. Грађански рат је завршио 1992, потписивањем мировног споразума у Риму.
Након смрти Саморе Машела 1986, нови председник ФРЕЛИМО-а постао је Жоаким Чисано.
Модерни ФРЕЛИМО
Након распада Источног блока, ФРЕЛИМО је напустио марксизам-лењинизам. На првим вишепартијским изборима 1994, ФРЕЛИМО је однео победу. На последњим изборима 2004, партија је поновно убедљиво победила. Од исте године нови председник партије постао је Арманду Гебуза.