„У трагању за ишчезлим временом“ (фр.À la recherche du temps perdu), такође познат и под преводима „У трагању за изгубљеним временом“ и „У трагању за минулим временом“, роман је француског књижевника Марсела Пруста у седам томова, који је излазио у периоду од 1913. до 1927. Роман се састоји из седам делова: „У Свановом крају“, „У сени девојака у цвету“,[а] „Око Германтових“, „Содома и Гомора“, „Заточеница“ , „Нестала Албертина“ и „Нађено време“[б]. Пруст је на њему радио последњих четрнаест година свога живота, потпуно издвојен од спољашњег света.[1] Ово књижевно остварење, сачињено од приближно 9.609.000 словних карактера, Гинисова књига рекорда сматра најдужим романом светске књижевности.[2]
Жанровски се одређује као роман о уметнику. У њему главни јунак Марсел, анализирајући своја сећања, реконструише сопствени живот и начин на који је постао писац. У роману се приказује широка панорама париског друштва на почетку двадестог века, тематизује проток и природа времена, проблем сећања и памћења, љубав (хетеросексуална и хомосексуална), неспознатљивост стварности, потрага за смислом живота, као и и трансцендентна природа уметности.[3] Поједини делови романа су аутобиографски.
Италијанско издање, Мердиани, Мондадори, 1983.
Иако је врло брзо након изласка „У трагању за изгубљеним временом“ стекло статус ремек-дела, Пруст је својевремено имао великих проблема да пронађе издавача вољног да изда први том. Данас се сматра једним од најбољих романа 20. века и као књига која је имала прекретничку улогу у историји књижевнсти, утицавши на многе потоње писце. Други том „У сени девојака у цвету“ награђен је Гонкуровом наградом. Роман се 1999. нашао на другом месту Мондове листе најбољих књижевних дела светске књижевности 20. века. На српском језику има неколико делимичних и потпуних превода овог дела, укључујући и награђивани превод Живојина Живојновића.
Напомене
^Превод издања из 2007. гласи „У сени девојака цветова”
