Филм прати Муса и Камил Гејџ док одлазе на Универзитет у Њујорку, чији бивши играч дипломира електротехнику након што је свом оцу обећао да више неће плесати. Међутим, убрзо наиђе на плесну битку, где упознаје Лука Кечера и његову плесну екипу Пирате, а касније се удружио са њима како би се такмичио на плесном такмичењу против њиховог ривала, плесне екипе Самураји.
Премијерно је приказан 2. августа 2010. године у Ел Капитан театру. Други је филм који је користио формат Dolby Surround 7.1 , после филма Прича о играчкама 3.[2] Зарадио је 15,8 милиона долара током првог викенда, док је касније зарадио 159,2 милиона долара. Добио је помешане критике, док су критичари највише похвалили плесне сцене и ефективну употребу 3D-а, а негативне критике су биле усмерене према причи и глуми. Наставак, Ухвати ритам: Револуција, приказан је 2012. године.
Радња
Лук (Рик Маламбри) је сироче које постаје улични плесач. Очајнички жели да га не избаце из јединог дома за који зна, стоваришта у Њујорку, које је рај за младе плесаче широм света. Његова породица сачињена од младих играча зове се Кућа пирата. Како би опстали, морају да победе дугогодишње ривале, Кућу самураја, на наредном светском такмичењу, где се најбоље плесне групе надмећу за вредну новчану награду. Лук креће у потрагу како би ангажовао нове таленте да се придруже Пиратима и помогну им да освоје такмичење. Проналази двоје плесача. Натали, мистериозну уличну плесачицу, и Муса, помоћника комичара, из другог дела ове филмске франшизе, који је сада бруцош на Универзитету у Њујотку. Натали крије тајну за коју ни Лук не зна. Њена тајна прети да угрози њихову романсу и све што су Пирати постигли. Осмислили су убиствену кореографију, али им је Самураји краду. Пошто време одмиче, Мус се обраћа за помоћ својој бившој групи.
