Тијана Максимовић (глумица, 1961)

Тијана Максимовић
Лични подаци
Датум рођења	(1961-06-06)6. јун 1961. (63 год.)
Место рођења	Нови Сад, ФНР Југославија
Занимање	глумица
Веза до IMDb-а

Тијана Максимовић Бошњак (Нови Сад, 6. јун 1961) српска је глумица.

Биографија

Рођена је 6. јуна 1961. године у Новом Саду. Дипломирала је глуму 1985. године на Академији уметности у Новом Саду. Била је у сталном ангажману у Позоришту младих четири и по године, а у Српском народном позоришту је од 1. марта 1990. године. Поред бројних улога у позоришту, водила је свечано отварање Бранковог кола 20 година, прославу 50 година рафинерије, прославу Института за ратарство и повртарство, програм солунских добровољаца поводом годишњице Пробоја солунског фронта, била је учесник омажа Мики Антићу у Руском дому 2008, водитељ додела Годишњих награда СНП-а,^[1] као и члан жирија Сусрета професионалних позоришта лутака Србије.^[2] Остварила је улоге и у филмовима и ТВ серијама.

Улоге у позоришту

У Српском народном позоришту:

• Долња земља Ђорђа Лебовића у режији Дејана Мијача, 1981.
• Асистенткиња мађионичара — Глорија Ранка Маринковића у режији Желимира Орешковића, 8. јун 1984.
• Лилипутански народ — Козодер у акцији по Јовану Јовановићу Змају у адаптацији и режији Ратка Радивојевића, 21. децембар 1989.
• Британија — Краљ Лир Вилијама Шекспира у режији Љубише Ристића, 29. март 1990.
• Контеса Белепш — Карлос II омађијани Питера Барнса у режији Горана Вукчевића, 30. јун 1990.
• Филенета — Жене у народној скупштини Аристофана у адаптацији и режији Бранка Плеше, 2. фебруар 1991.
• Међу јавом и мед сном Лазе Костића у адаптацији Петра Марјановића и режији Радослава Миленковића, 11. април 1991.
• Јелена — Очеви и оци Слободана Селенића у режији Славенка Салетовића, 19. април 1991.
• Хаве — Виолиниста на крову Џозефа Стејна у режији Воје Солдатовића, 1992.
• Катица (уместо Лидије Стевановић) — Кир Јања Јована Стерије Поповића у режији Љубослава Мајере, 1992.
• Соја распуштеница — Госпођа министарка Бранислава Нушића у режији Бранка Поповића, 10. децембар 1993.
• Наталија Ивановна — Три сестре Антона Павловича Чехова у режији Љубослава Мајере, 29. април 1995.
• Марта — Вашар таштине (испит студената друге године глуме) у режији Бранка Плеше и Ане Цвијановић Јајчанин, 1996.
• Ида — Слепи миш Јохана Штрауса у режији Јована Ристића, диригент Бојан Суђић, 28. јануар 1997.
• Емилија — Опасне везе Шодерлоа де Лаклоа и Кристофера Хемптона у адаптацији и режији Душана Петровића, 22. фебруар 1997.
• Марија — Роб љубави Ивана М. Лалића у режији Жанка Томића, 4. октобар 1997.
• Глумци певају, Брехту у част и познате песме из најпознатијих светских мјузикала, Весна Предојевић и Светозар Саша Ковачевић, 1997. и 1998.
• Гизела Лебесхајм — Вере и завере Александра Тишме у адаптацији и режији Душана Петровића, 3. октобар 1998.
• Госпа Геза (подводачица) — Мера за меру Вилијама Шекспира у режији Дејана Мијача, 22. децембар 1998.
• Њања — Евгеније Оњегин Александра Сергејевича Пушкина у адаптацији и режији Бранка Плеше, 21. фебруар 2000.
• Патриша — Крајности Вилијама Мастросимонеа у режији Александра Гајина, 15. април 2000.
• Ма — Паклена поморанџа Ентонија Берџеса у режији Ивана Церовића, 20. октобар 2001. у сарадњи са трупом Дупло дно
• Мари Луиз — Казанова Дејвида Греига, у режији Ђурђе Тешић, премијера 12. фебруара 2002.
• Павица болничарка — Смртоносна мотористика Александра Поповића у режији Жанка Томића, 11. октобар 2002.
• Сара — Покондирена тиква Јована Стерије Поповића у режији Ксеније Крнајски, 10. фебруар 2004.
• Кловн — Пипи Дуга Чарапа Круна Ципција у кореографији и режији Ика Отрина, 2005.
• Водитељка — Кварна карма Ивана Правдића у режији Марка Каћанског (Пројекат три), 23. мај 2005.
• Пук — Сан летње ноћи Вилијама Шекспира у адаптацији и режији Кокана Младеновића, од сезоне 2005/06.
• Јеца — Пошто-пото посланик Косте Трифковића у режији Ратка Радивојевића – Брод театар, 2006.
• Маркиза — Повратак Казанове Артура Шницлера у режији Ане Томовић; 6. март 2007.
• Зинаида — Иванов Антона Павловича Чехова у режији Предрага Штрпца; 5. и 6. октобар 2007.
• Госпођа Радовановић — Је ли било кнежеве вечере Виде Огњеновић, 2008.
• Риа — Као да Бранка Димитријевића у режији Предрага Штрпца, 2009.
• Насртаји на њен живот Мартина Кримпа у режији Анђелке Николић, 2009.
• Клариса — Тајни дневник Вирџиније Вулф у режији Милене Павловић Чучиловић, 2010.
• Кучкарка — Барбело, о псима и деци Биљане Србљановић у режији Предрага Штрпца, 30. април 2010.
• Драгана — Добар дечак Милана Марковића у режији Предрага Штрпца, 7. фебруар 2011.
• Јулка — Урнебесна трагедија Душана Ковачевића у режији Маје Гргић, 6. октобар 2011.
• Дора Банер — Најављено убиство Агате Кристи у режији Ксеније Крнајски, 20. март 2012.
• Певачица — Приче из бечке шуме Едена фон Хорвата у режији Иве Милошевић, 16. мај 2012.
• Тетка Даца — Госпођа министарка Бранислава Нушића у режији Радослава Миленковића, 24. јануар 2014.
• Госпођа Шумиловић — Оставите поруку или Бегунци Виде Огњеновић, према мотивима романа Борислава Чичовачког, у режији ауторке, 9. мај 2014.
• Краљица Маргарета — Ивона, бургундска кнегиња Витолда Гомбровича у режији Радослава Миленковића, 23. март 2015.
• Филомена — Декамерон према мотивима Ђованија Бокача написала Ана Ђорђевић, у режији Ане Томовић, 4. децембар 2015.
• На Дрини ћуприја Иве Андрића, режија и текст Кокан Младеновић, 17, 18. и 19. марта 2016.
• Розика — Развојни пут Боре Шнајдера, у режији Предрага Штрпца, 17. маја 2016.
• Кречарка — Вечити младожења по мотивима романа Јакова Игњатовића, у режији Даријана Михајловића, 5. децембра 2016.
• Јенте, проводаџика — Виолиниста на крову, Џозеф Стејн – Џери Бок, у режији Атиле Береша, 2018.
• Јованча на путу око света, према делу Бранислава Нушића, у режији Золтана Пушкаша, 2020.
• Госпођа Круп — Мефисто, Клаус Ман, драматизација и режија Харис Пашовић, 2022.

Остале улоге:

• Вила — Пепељуга Живојина Вукадиновића у режији Мирослава Ујевића, 8. децембар 1985.
• Кабарета — Лажи-кажи из џака Павла Јанковића Шолета у режији Невене Јанковић, 12. јун 1986.
• Весели кловн — Лутка са црвеном капом Србољуба Станковића, 2. новембар 1986.
• Јангтаи — Црвено и плаво у дуги Валтера Бауера у режији Ђорђа Ђуровића, 14. децембар 1986.
• Мала ласта — Срећни принц Оскара Вајлда у режији Милана Белегишанина, 28. фебруар 1987.
• Златоруни ован у режији Јелене Ситар, 24. фебруар 1988.
• Зла краљица и асистент редитеља — Снежана и седам патуљака по браћи Грим у режији Миливоја Радаковића, 19. јун 1988.
• Конферансије — Прича о левој гуски Србољуба Станковића у режији Драгослава Тодоровића, 2. октобар 1988.
• Кловн — Чаролија Ђинђили Бунђи, колективно дело учесника у пројекту, 18. децембар 1988.
• Ана Софи — Два чина за пет жена Бјорга Вика у режији Весне Топалов, 25. новембар 2002.
• Клер — Слушкиње Жана Женеа, колективна режија, 2003.
• Варја, служавка — Јелка код Иванових Александра Веденског у режији Хариса Пашовића, 1983.
• Естер — Виктор или деца на власти Рожеа Витрака у режији Никите Миливојевића, 1984.
• Балерина — Улично позориште у режији Хариса Пашовића
• Пљување публике Петера Хандкеа, отварање Стеријиног позорја 1986.
• Кума — Велико братско шопање Звјездане Шарић у режији Зорана Шарића, 1995.
• Еротија — Менехми – близанци Плаута у режији Ратка Радивојевића, 1991.
• Враголије Бранка Радичевића, игроказ у режији Ане Цвијановић Јајчанин, 1983.
• Борка — Неуспавани кабаре Бранислава Радаковића у режији Невене Радаковић, 22. април 2000.

Филмографија

Год.	Назив	Улога
1985.	Кво вадис?
1987.	Човек у сребрној јакни	Девојка-мамац
1988.	Дечји бич	Апотекарка
1990.	Специјална редакција
2007.	Мера за меру	Госпа Пеза
2016.	Вере и завере	Бабица
2023.	Пенал и сексуални живот Ане Ђ.	Психотерапеуткиња

Референце

1. „ТИЈАНА МАКСИМОВИЋ”. Српско народно позориште. Приступљено 27. 4. 2023. 
2. „Pozorište mladih iz Novog Sada pobednik 52. lutkarskih susreta”. Novosadski informativni portal 021. 6. 11. 2021. Приступљено 27. 4. 2023. 

Спољашње везе

• Тијана Максимовић на сајту IMDb (језик: енглески)