Бучер је рођен 28 . децембра 1958. године у Сингапуру, где је његов отац радио у Краљевској ратној морнарици. Већи део детињства провео је у Лоустофту, где је похађао Лоустофтску гимназију.[3]
Одбио је понуду да се прикључи младом тиму Норич Ситија, пошто је био обожавалац њиховог ривала, Ипсвич Тауна, за који је почео да игра у августу1976. године, након три недеље пробног периода.[4][5]
Бучер се оженио 1980. године и има кућу у Бавдсију у Сафоку. Његови родитељи, као и супруга још увек живе у Сафоку.[6][5] Има два сина, а трећи, Кристофер слуужио је у Краљевској аритиљерији у Авганистану, а преминуо је у октобру2017. године у 35. години живота.[7] Његов рођак је Пат Невин, бивши шкотски фудбалер.[8] Бачер је обожавалац хеви метал бенда Iron Maiden и пријатељи са басистом и оснивачем тог бенда, Стивом Харисом.[9] Подржава Конзервативну партију.[6]
Док је живео у Сафоку, Бучер је радио нкао новинар на великом броју телевизијских мрежа и спортских телевизијских канала. Током Светског првенства у фудбалу 2006. године, Бучер је радио за Би-Би-Си спорт.[10][11]
Клупска каријера
Бучер је дебитовао за Ипсвич Таун на мечу против Евертона15. априла1978. године и током наредних осам сезона етаблирао се као главни централни дефанзивац клуба, комбинујући вођство са великом способношћу и храброшћу. Тоје убрзо приметио Рон Гринвуд, тренер репрезентације Енглеске, који је позвао Бучера у тим, а он је дебитовао за репрезентацију у пријатељској утакмици против репрезентације Аустралије1980. године.[12] Током 1981. године Бучер је био део тима Ипсвич Тауна који је освојио Куп УЕФА под вођством Бобија Робсона и тако освојио прву титулу Купа УЕФА од 1962. године. Године 1986. Бучер је напустио Ипсвич Тауин и придружио се Рејнџерсу, који је за њега платио 725.000 фунти у јулу 1986. године.[13] Као капитен, води је тим до три лигашке титуле у четири сезоне, укључујући и два Купа Шкотске.[14]
У новембру1987. године сломио је ногу током утакмице против Абердина, па је паузирао читаву сезону.[14] Пре него што је повређен. Бучер је био близу да потпише са Манчестер јунајтедом за милион фунти, али је трансфер прекинут због његове повреде.[14]
У априлу1988. године, Бучер је осуђен за непримерено понашање на утакмици против Селтика која је одиграна у новембру1987. године.[15] Новчано је кажњен са 250 фунти.[16] У октобру 1988. године био је под истрагом након што је уништио имовину стадиона Питодри. Против њега није поднета критична пријава, али му је фудбалски савез Шкотске изрекао казну од 1500 фунти.[16] Последњу утакмицу за Рејнџерс одиграо је у септембру1990. године, када је његов тим поражен резултатом 2:1 од Данди јунајтеда. Дана 15. новембра склопио је уговор вредан 400.00 фунти да постане играч-менаџер Ковентри Ситија.[14][17][18] Једна од његових првих утакмица као тренера била је против Лидс јунајтеда, која је завршена резултатом 1:1.
Друге ране резултате на месту тренера имао је у победи против Нотингем Фореста у четвртој рунди Енглеског Лига купа.[19] Бучер је уписао шест лигашких наступа за Ковентри Сити, када су завршили на 16. месту Прве дивизије 1990-91. године, а затим се пензионисао као играч.[20][21] Са места тренера Ковентри Ситија отпуштен је 6. јануара1992. године, након лоших резултата клуба, а заменио га је Дон Хове.[22][23]
Бучер се као играч поново регистровао у августу1992. године када је потписао уговор за Сандерланд. Играо је на 38 утакмица за Сандерланд од 1992. до 1993. године, а након тога постао је тренер овог клуба, у јануару1993. године и осигурао му опстанак у Првој Дивизији. Отпуште је 26. новембра1993. године, након разочарајућег почетка сезоне 1993/1994. када се Сандерланд борио да не испадне из лиге.[24] Након тога, Бучер је одиграо три утакмице за Клидебенк током 1993. године и повукао се из играчке каријере.
Каријера у репрезенацији
Бучерове наступа у Ипсвич Тауну приметио је тадашњи тренер Енглеске, Рон Гринвуд, који га је позвао да игра за репрезентацију Енглеске на пријатељском мечу против репрезентације Аустралије, 31. маја1980. године. Други меч одиграо је 10 месеци касније у поразу од репрезентације Шпаније резултатом 2:1. Године 1982. Бучер је био најмлађи у одбрамбеном саставу репрезентације Енглеске током Светског првенства 1982. године у Шпанији. У овом периоду постао је редован члан националног тима и остао у првој постави репрезентације Енглеске читаве деценије играјући и на Светском првенству 1986. године. На том првенству Бучер је играо на мечу против репрезентације Аргентине.[25] Након што је сломио ногу није могао да игра за репрезентацију Енглеске у групној фази за Европско првенство 1988. године, а тренер Робсон био је приморан да се ослонио на мање искусног Тонија Адамса и Марка Врита.[26][27]
Бучер је играо на квалификацијама за Светско првенство у септембру 1989. године, али је током игре посекао чело.[28][29] Енглеска је стигла до полуфинала Светског првенства 1990. године, а након тога Бучер се повукао из репрезентације, где је играо на 77 утакмице и постигао 3 гола, током периода од 10 година.[30]
Тренерска каријера
Бучер је напустио Рејнџерсе 15. новембра1990. године, а у том клубу био је играч-менаџер. Тада је имао 32 године и био најмлађи тренер у Фудбалској лиги Енглеске. У периоду од 1990. до 1992. године био је тренер Ковентри Ситија, током 1992. године били су на тринаестом месту табеле, али је он отпуштен 6. јануара1992. године.[31] Након тога, Бучер је одиграо шест утакмица за Ковентри Сити.[32] У фебруару1993. године именован је за тренера Сандерланда, а након тога се поново регистровао као играч, две године од пензионисања.[33][34] Тренер Сандерланда био је током сезоне 1992-93. али је отпуштен у децембру.[35] У октобру2001. године постао је помоћник Ерику Блеку у Мадервелу, који је играо у Премијер лиги Шкотске.[36] Бучер се у овом периоду суочио са озбиљним финансијским потешкоћама у Мадервелу, али тим је ипак успео да стигне до финала Купа шкотске лиге, где је поражен од Рејнџерса, клуба за који је Бучер играо. Дана 17. маја2006. године Бучер је постао тренер Сиднеја, потписујући двогодишњи уговор.[37][38] Дана 7. фебруара2007. године отпуштен је са места тренера Сиднеја због лоших резултата.[39] Помоћни тренер клуба Партик тисл постао је 30. марта2007. године, али то је било краткотрајно, јер је 24. априла2007. године постао тренер Брентфорда (званично 7. маја 2007.).[40] После лоших резултата на клупи Брентфорда, укључујући само 5 победа у 23 утакмице био је под све већим притиском навијача и напустио Брентфорд 11. децембра2007. године.[41][42][43]
Године 2008. именован је за помоћника Џорџа Бирлија током у репрезентацији Шкотске током квалификација за Светско првенство 2010. године. У новембру 2009.[44] Бурли је отпушен са места тренера репрезентације Шкотске, а истовремено тим је напустио и Бучер.[45] Дана 27. јануара2009. године Бучер је постављен за тренера клуба Инвернес Каледонијан Тисл потписавши осамнаестомесечни уговор.[46] Бучеру се придружио Маурис Малас као његов помоћник у клубу.[47][48] У мају2009. године клуб је испао из Премијер лиге Шкотске, а након лошег почетка сезоне 2009/10.[49][50] Бучер је успео да побољша тим.[51] До краја марта водио је клуб са 16 бодова заостатка за лидером Данди до само 4 бода заостатка.[52] Са клубом Инвернес Каледонијан Тисл остварио је напредак и наредне сезоне.[53] У априлу2010. године уговор му је продужен до краја сезоне 2011/12.[54][55]Током сезоне 2010/11. клуб је завршио на једанаестом месту.[56] Након тога, Бучер је увршћен у Фудбалску дворану славних Шкотске у новембру2011. године.[57][58][59] Током сезоне 2012-13.[60] Бучер је доби други пут награду „Менаџер месеца” због победе над ривалима клуба.[61][62] У јануару2013. године одбио је понуду да управља Барнслијем.[63][64]
Дана 5. новембра2013. године Инвернес Каледонијан Тисл потврдио је да ће Бучера заменити Пет Фелон. Након тога, Бучер је потписао уговор са Хибернијаном, на три године, а клуб је потврдио његово именовање 12. новембра.[65] Дана 25. маја2014. године Хибернијан је испао из Првенства Шкотске, а Бучер је то испадање описао као „најмрачнији дан у фудбалу”.[66] Џејмс МекПејк критиковао је Бучера и кривио њега за испадање клуба.[67][68][69] Клуб га је на крају оптустио 10. јуна 2014. године.[70][71] За тренера велшког Њупорт каунтија постављен је 30. априла2015. године, након што је потписао уговор на две године.[72][73] Тим је преузео на крају сезоне 2014-15. припремајући се за наредну сезону, али је отпуштен 1. октобра2015. године, јер је Њупорт каунти освојио само пет бодова из девет мечева.[74][75] Дана 14. јуна2018. године Бучер је постао главни тренер репрезентације Филипина.[76] Требао је да води репрезентацију Филипина на Азијски куп 2019. године, али је 2. августа2018. године објавио да неће преузети главну улогу тренера националног тима.[77] Помоћни тренер репрезентације Филипина Скот Купер преузео је његову функцију.[78] Дана 26. јула2019. године потврђено је да је Бучер постао тренер кинеског клуба Гуангзо, као тренер одбране.[79][80]
