Теразијски тунел је саобраћајни тунел и једна од најпрометнијих саобраћајница у Београду. Дугачак је 250 m, источна улазна тачка је на раскрсници Дечанске и Нушићеве улице, а западна представља продужетак Бранкове улице. Тунел представља директну и најближу везу између центра Београда и Бранковог моста, односно Новог Београда и Земуна.[1]
Почетком педесетих година 20. века, на простору данашњег тунела налазио се ресторан „Јадран”, опасан зеленом баштом, а у оквиру њега налазио се рибњак и фонтана.[2]
Године 1955. архитекта Димитрије Т. Леко предао је нацрт за Градску кућу у којем је уцртан и Теразијски тунел. Здање које данас постоји изнад хотела је зграда зидана у периоду од 1957. до 1960. године. Прво име зграде било је „Савез трговинских комора”, а пројектовала ју је Загорка Мешулам.[3]
Зграда је морала да се уклопи у планирани тунел, па је изнад њене основе дуго постојао затворени зид, који је „чувао” простор за тунел. На простору улаза у тунел из правца Дома омладине Београда налазио се паркинг.[4]
Теразијски тунел су пројектовали архитекти Љубомир Порфировић и Милослав Видаковић, а званично су га отворили председник СФРЈ Јосип Броз Тито и његова жена Јованка Броз, председник Скупштине града Београда Бранко Пешић и његов заменик Миладин Шакић 4. децембра 1970. године.[5] Истог дана отворен је Мост Газела и Мостарска петља.[6]
Већ током седамдесетих година било је очигледно да тунел није довољно велики како би се регулисао саобраћај у Београду. Постојао је план изградње „двоструког тунела”, који је требало да повеже Булевар краља Александра и Бранков мост. Према плановима, саобраћај би се спуштао испод земље између моста и Трга Републике, али пројекат никада није реализован.[7]
Током деведесетих година Теразијски тунел је био једна од локација нелегалних трка, које су одржаване најчешће ноћу или викендом када је мањи промет саобраћаја.[2]
Референце
Спољашње везе
