У тој повељи, написаној у четири примерка, пише да су два примерка написана на латинском, а два на српском језику.[1][2] Од 1393. године када су га Мађари први пут заузели, па до 1512. када су га Османлије коначно и трајно заузеле, више пута је освајан и опседан. Данас су од некадашње тврђаве остале добро очуване рушевине које се и даље монументално уздижу над околином.
Називи
Сребреник или Ср`брник (како је први пут забележен 1333. године) се као важна историјска утврда у том делу Европе, помињао и у историјским документима писаним на другим језицима у којима су се јављали називи који јасно воде порекло од његовог имена у српском језику које је изведено од речи сребро. У мађарском језику се јавља као:
Сребреник се састоји из три дела која се надовезују један на други са 4 куле и омањим дворцем. До улазне градске капије се стиже дрвениммостом преко провалије, који се у случају опасности лако могао уклонити. Доњи Град чини улазна квадратна четворострана кула-капија са помоћном зградом и двориштем. Одатле се поред округле четворостране куле стиже до платоа на коме се налази касарна, одакле, поред квадратне четворостране куле воде камене степенице до пешачке капије Горњег Града односно Сребреничке цитаделе. У цитадели се налази мањи дворац, поред кога је на врху стене изнад улазне градске куле-капије смештен велики округли четворострани Донжон.