Тарафа (арап.طرفة بن العبد بن سفيان بن سعد أبو عمرو البكري الوائلي / АЛА-ЛЦ: Ṭарафах ибн ал-‘Абд ибн Суфyāн ибн Са‘д Абū ‘Амр ал-Бакрī ал-Вā’или), је био арапски песник из 6. века из племена Бакр. Био је полубрат или нећак елегисте Ел Кирника бинт Бадра.[1]
После дивљe и раскалашне младости проведене у Бахреину, напустио је своју родну земљу након што је успостављен мир између племена Бакр и Таглиб и отишао са својим ујаком Ел Муталамисом (такође песником) на двор краља Хире, Амр ибн Хинда (умро од 568-69), и постао пратилац краљевог брата. Хира је у то време била вазал персијскогСасанидског царства. Пошто је исмевао краља у неким стиховима, послат је са писмо, Азад Перозу, персијском гувернеру јужних обала Персијског залива, али су Тарафа и његов ујак успели да побегну током путовања. У другој причи спомиње се да је Тарафа убијен након доласка.
Једна од његових песама је садржана у Мо'алакату. Његов диван је објављен у делу Вилхема Ахлвардта Дивани шест дравних арапских песника (Лондон, 1870). Неке од његових песама су преведене на латиницу са белешкама Б. Ванденхофа (Берлин, 1895).
Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Tarafa”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 26 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 415.
Mohammadi Malayeri, M.: Tarikh va Farhang-e Iran Vol. I, Yazdan Publishers, Tehran 1372 Hsh. pp. 242، 267، 291، 292، 374.
Белешке
^G. J. H. Van Gelder, 'al-Khirniq (d. perhaps c.600)', in Encyclopedia of Arabic Literature, ed. by Julie Scott Meisami and Paul Starkey, 2 vols (New York: Routledge, 1998), II 442.
