Тами Абрахам

Тами Абрахам
Абрахам у дресу Роме 2023. године
Лични подаци
Пуно име Кевин Огхенетега Тамараеби Бакумо Абрахам [1]
Датум рођења (1997-10-02)2. октобар 1997. (27 год.)[2]
Место рођења Лондон, Уједињено Краљевство
Висина 1,90 м [3]
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
 Милан (на позајмици из Роме)
Број 90
Јуниорска каријера
2004—2016. Челси
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2016—2021.
2016—2017.
2017—2018.
2018—2019.
2021—
2024—		 Челси
→ Бристол Сити
→ Свонси Сити
→ Астон Вила
Ромa
→ Милан		 58
41
31
37
84
11		 (21)
(23)
(5)
(25)
(26)
(2)
Репрезентативна каријера**
2014—2015
2015—2016
2016—2019
2017—		 Енглеска до 18
Енглеска до 19
Енглеска до 21
Енглеска		 5
14
25
11		 (2)
(5)
(9)
(3)
* Датум актуелизовања: 16. децембар 2024.
** Датум актуелизовања: 11. јун 2022.

Кевин Огхенетега Тамараеби Бакумо-Абрахам (енгл. Tammy Abraham; Лондон, 2. октобар 1997), познат као Тами Абрахам, енглески је фудбалер који игра као нападач за Милан као позајмљени играч Роме, као и за репрезентацију Енглеске.

Као члан академије фудбала у Челсију, Абрахам је дебитовао у првом тиму 2016. године пре него што је провео сезону на позајмици у Чемпионшип клубу Бристол Сити. Тамо је имао веома успешну сезону где је био проглашен за најбољег нападача, најбољег играча сезоне, најбољег стрелца, као и за најбољег млађег играча, поставши први играч коме је то успело у једној сезони. Уследила је даља позајмица у Свонси Ситију, али је сезона завршена испадањем клуба из Премијер лиге. Затим се придружио Астон Вили 2018. и постао први играч од 1977. који је постигао 25 голова у једној сезони за клуб.

Абрахам је редован члан енглеске репрезентације од тима до 18 година, а наступио је на УЕФА Европском првенству до 21 године у Пољској 2017. Дебитовао је у сениорској конкуренцији у новембру 2017.

Каријера

Челси

2004-2016.: Млади тимови

Абрахам се придружио Челсију од осам година и напредовао кроз академски систем клуба.[4]  Био је део омладинског тима Челсија који је забележио узастопне тријумфе у УЕФА омладинској лиги и ФА омладинском купу 2015. и 2016.[4]  У издању УЕФА Омладинске лиге 2015–16, Абрахам је постигао осам голова у девет мечева, што га чини другим најуспешнијим стрелцом на турниру иза Роберта.  Своју форму је пренео и у ФА омладинском купу где је постигао победнички гол у победи Челсија над Манчестер Ситијем у финалу у априлу. Током сезона 2014–15 и 2015–16, Абрахам је постигао 74 гола у 98 мечева у свим такмичењима за различите омладинске тимове Челсија.

Абрахам је похађао у Челсију академију фудбала и био је део јуниорског тима у клубу.[5] Дебитовао је за Челси 11. маја у утакмици против Ливерпула. Први пут је заиграо на Стамфорд Бриџу следеће недеље у утакмици против Лестер Ситија.[6]

2016–17: Позајмица Бристол Ситију

Дана 5. августа 2016. је потписао уговор о позајмици са клубом Бристол Сити.[7] Следећег дана је дебитовао у мечу против Виган Атлетика и дао свој први гол за клуб.[8] У Бристолу је на крају сезоне био именован за најбољег нападача, најбољег играча сезоне као и за најбољег млађег играча[9]. Он је први који је понео све те три титуле одједном у клубу у једној сезони. [10]

2017–18: Позајмица Свонси Ситију

Абрахам (десно) у дресу Бристол Ситија
Абрахам слави гол за Свонзи Сити 2017.

Јула 2017. је потписао уговор са Челсијем на четири година и отишао је на позајмицу у клуб Свонзи Сити на једну сезону.[11] За клуб је дебитовао 12. августа, ремијем 0:0 са Саутемптоном.[12] Десет дана касније, постигао је свој први гол у победи Лига купа 4-1 пре него што је постигао свој први гол у Првој лиги Енглеске у победи над Кристалом од 2-0.[13] У оквиру позајмице је имао укупно 39 наступа и датих 8 голова.[14]

Дана 14. октобра 2017. постигао је први погодак за свој клуб у победи од 2-0 над новопромовисаним Хадерсфилд Тауном који је донео Свонсију прву победу на домаћем терену у сезони.[15]  И клуб и играч су се након тога борили за форму, а до краја године Абрахам није успео да постигне гол за свој тим.[16]

Дана 6. фебруара 2018, након што је прошао 825 минута без гола, Абрахам се вратио у записник када је два пута постигао гол и асистирао за још два у поновљеној победи четвртог кола ФА Купа над Нотс каунтијем од 8-1.[17]  Резултат је био и највећа победа Свонсија на такмичењу.[18]  Дана 7. априла постигао је свој први лигашки гол од свог дуплог меча у октобру. Његов гол донео је Свонсију касни реми против Вест Бромвич албиона и довео клуб на бод ближе безбедности из зоне испадања, иако су на крају испали последњег дана сезоне после пораза од Стоук Ситија.[19][20] Абрахам је постигао осам голова у 39 наступа у свим такмичењима током позајмице у клубу.[21]

2018–19: Позајмица Астон Вили

Након повратка са позајмице у Свонсију, нови менаџер Челсија Маурицио Сари је наговестио да планира да задржи Абрахама у Челсију и укључио га у тим у поразу у оквиру Комјунити Шилда од Манчестер Ситија.[22] Међутим, 31. августа је поново послат на позајмицу, враћајући се у Чемпионшип да би потписао за Астон Вилу за остатак сезоне.[23] Августа 31. је имао свој дебитантски меч против Блекберн роверса а своје прве голове за тим је дао 15. септембра против Нотингем Фореста.[24][25]

Дана 28. новембра постигао је четири гола у ремију 5–5 са Нотингем Форестом у лиги; први пут када је у Вила Парку одигран фудбалски меч са толико голова.[26] Тиме је постао први играч Астон Виле који је постигао четири гола у једном мечу у 21. веку.[27]  Касније је проглашен за играча месеца у шампионату у новембру након што је постигао шест голова у четири наступа за месец.[27]

До краја године, Абрахам је постигао 16 голова у 20 наступа и био је најбољи стрелац лиге. Његова јака форма подстакла је спекулације да ће га Челси опозвати, који је ту опцију задржао до 14. јануара 2019., с обзиром на проблеме клуба са постизањем голова.[28][29] Касније је постало очигледно да је екипа из Премијер лиге Вулверхемптон Вондерерс такође приступила преговорима за његовим потписивањем уговора, иако правила ФИФА-е забрањују играчу да представља три клуба у сезони и доводе у сумњу сваки потенцијални потез.[30]  Након недељу дана медијских спекулација око његове будућности, наводно је одбио позајмицу у Вулвсе у корист останка у Вили до краја сезоне.[31][32]

Дана 26. јануара постигао је погодак у победи од 2-1 над Ипсвич Тауном и тако постао први играч од Тома Варинга 1933. који је постигао гол у седам узастопних утакмица за клуб на домаћем терену.[33]  Следећег месеца постао је први играч после Питера Вита 1981. који је постигао 20 голова за клуб у једној сезони када је постигао гол у ремију 3-3 са Шефилд јунајтедом.[34]  Дана 30. марта је постигао свој 50. гол у каријери када је постигао први гол у победи над Блекбурном резултатом 2-1.[35][36]  У априлу, након што је постигао гол у победи од 2-0 над Болтон Вондерерсом, Абрахам је постао први играч Виле који је постигао 25 голова у сезони од Ендија Греја 1977.[37]  Његов погодак је такође помогао клубу да изједначи свој рекорд од девет узастопних победа, постављен још 1910.[37]  Касније је именован у ПФА тим године пре него што је помогао Астон Вили да обезбеди пласман у Премијер лигу, постигавши један гол у полуфиналу плеј-офа против Вест Брома.[38][39][40] Завршио је сезону са 26 голова у 40 наступа, други по броју голова у лиги, иза Тему Пукија из Норвича.[41]

2019–20: Повратак у Челси

Абрахам се загрева за Челси 2019.

Након истека позајмице, Абрахам се вратио у Челси где је добио дрес са бројем 9, који су раније носили Радамел Фалкао, Алваро Мората, Фернандо Торес и Гонзало Игваин.[42][43]

Када се вратио са позајмице 2019. године, први пут је заиграо у финалу Супер купа против Ливерпула. На тој утакмици је изборио једанаестерац у продужецима, након чега је Жоржињо постигао погодак и изједначио резултат на 2–2 и послао меч у извођење једанаестераца. Абрахам је потом извео одлучујући пенал у распуцавању, али је Адријан одбранио његов ударац, што је довело до тога да је Челси изгубио 5–4 после извођења пенала.[44] Након утакмице, био је жртва расног злостављања на Твитеру.[45] Свој први гол у сезони је дао у утакмици против Норич Ситија у Премијер лиги.[46]

Дана 14. септембра 2019. постигао је хет-трик на утакмици против Вулверхемптона,[47] чиме је оборио рекорд који је држао Азар, који је био најмлађи играч Челзија коме је то успело.[48]

2020–21 сезона

Дана 23. септембра 2020, Абрахам је први пут играо као стартер у сезони 2020–21 и постигао свој први гол у сезони против Барнслија у трећем колу ЕФЛ купа, које је завршено победом Челсија од 6–0.[49] Абрахам је постигао гол у два узастопна меча, укључујући његов последњи против Вест Брома 26. септембра, где је постигао изједначујући гол у надокнади времена у ремију 3–3 на Хоторнсу.[50]  У новембру је постигао гол у три узастопне утакмице (Шефилд јунајтед, Рен и Њукасл јунајтед).[51]

Абрахам је постигао хет-трик у четвртом колу ФА купа 24. јануара 2021, пошто је Челси савладао клуб из Чемпионшипа, Лутон Таун резултатом 3–1.[52]  На тај начин, Абрахам је постао први Енглез који је постигао хет-трик за Челси у ФА купу од менаџера Френка Лампарда 2007. године, а такође је постао и први производ омладинског тима Челсија који је постигао 10 или више голова у бек узастопне сезоне од Мајка Филерија 1982–83.[53]

У сезони 2020/21 Абрахам је са 12 голова био најбољи стрелац Челзија, али је, након што је Тухел заменио Лампарда, знатно мање играо.[54] Долазак Лукакуа у Челзи и мањак поверења код Тухела, покренуо је шпекулације о његовој будућности,[55] а повезиван је са Арсеналом, Аталантом и Ромом.[56]

Рома

Дана 17. августа 2021. године Абрахам је, у трансферу вредном 40 милиона евра, прешао у Рому, са којом је потписао петогодишњи уговор.[54][57] 22. августа 2021. године је забележио две асистенције, на свом дебију у првенству, када је Рома савладала Фјорентину (2:1).[58] Седам дана касније постигао је и свој први гол у Серији А, у победи над Салернитаном (4:0).[59]

2021–22 сезона

Абрахам је дебитовао у Серији А 22. августа, асистирајући два пута у победи Роме против Фјорентине са 3 : 1.[60] Четири дана касније, дебитовао је у Лиги конференције у победи од 3 : 0 на домаћем терену против Трабзонспора.[61] Дана 29. августа постигао је свој први гол за Рому у победи против Салернитане резултатом 4 : 0.[62] Дана 16. септембра постигао је свој први гол у Лиги конференције, чиме је заокружио победу Ђалоросија од 5 : 1 против ЦСКА Софије.[63] Дана 20. јануара 2022. први пут се појавио у утакмици у купу Италије, доприневши победи на домаћем терену над Лечеом резултатом 3 : 1 голом и асистенцијом.[64] Три дана касније, постигао је два гола у победничком гостовању против Емполија, поставши први енглески играч у задњих тридесет година који је постигао више од 10 голова у сезони Серије А.[65] Дана 25. маја је играо у финалу Лиге конференције које је завршено победом Роме над Фејенордом од 1 : 0.[66]

2022–23 сезона

Дана 8. јануара 2023., у лигашком мечу против Милана, Абрахам је постигао гол у продужетку, чиме је Роми донео нерешен резултат 2 : 2 против шампиона Серије А.[67] Недељу дана касније, 15. јануара, имао је две асистенције Паулу Дибалу у победи од 2 : 0 против Фјорентине у Серији А.[68] Абрахам је 31. маја наступио у финалу Лиге Европе, које је Рома изгубила од Севиље са 4 : 1. на пенале након нерешеног резултата 1 : 1; стога је пропустио прилику да победи у свим постојећим такмичењима УЕФА.[69] Абрахам је добио критике због своје голгетерске форме, пошто је постигао само 8 голова у Серији А у поређењу са 17 голова претходне сезоне.[70] На последњем мечу сезоне против Специје, доживео је угануће које је изазвало пуцање његовог предњег укрштеног лигамента.[71]

2023–24 сезона

Након повреде предњег зглоба, Абрахам се вратио на терен 6. априла 2024. у победи од 1 : 0 над градским ривалом Лацијем. Постигао је изједначујући погодак при крају утакмице против Наполија 28. априла, што је био његов једини гол у сезони, након што је уписао само 12 наступа (осам у лиги и четири у Лиги Европе).

2024–25: Позајмица Милану

Дана 30. августа 2024, Абрахам се придружио другом клубу из Серије А Милану на позајмици за сезону 2024–25.[72] Дана 6. октобра у поразу од Фјорентине резултатом 1 : 2, промашио је једанаестерац након што га је контроверзно одузео изабраном извођачу пенала из Милана Кристијану Пулишићу. После меча му је изречен укор од стране тренера тима Паула Фонсеке због његових поступака.[73][74]

Репрезентација

Абрахам у дресу Енглеске за репрезентацију испод испод 21 годину 2017.

Пре него што је у октобру 2019. одиграо свој први наступ за сениорски тим Енглеске, Абрахам је имао право да представља Нигерију по очевој линији.[75]  Абрахамов отац је близак пријатељ са председником Фудбалског савеза Нигерије Амајуом Пиником и 21. септембра 2017. Пиник је тврдио да је Абрахам променио своју верност Нигерији. Абрахам је истог дана издао саопштење у којем је демантовао ту тврдњу и потврдио своју доступност за селекцију Енглеске.[76]  Након што је примио свој први позив за Енглеску у новембру 2017, Абрахам је изјавио да никада није било изгледа да ће изабрати да игра за Нигерију.[77]

Младе селекције

Абрахам је представљао Енглеску на нивоу до 18 и до 19 година. Постигао је своје прве голове за Енглеску у марту 2015. године у победи Енглеске над Швајцарском У18 од 6–1.[78]  Касније те године, док су представљали У19 тим у пријатељској утакмици против Јапана, Абрахам и његов саиграч Патрик Робертс су играли папир, камен, маказе на терену како би одлучили ко ће извести пенал. Абрахам је „тријумфовао”, али је промашио пенал. Међутим, само минут касније, Робертс је асистирао Абрахаму за други гол на мечу, који се на крају завршио резултатом 5–1 у корист Енглеске.[79]

Дана 6. јула 2016, Абрахам је био један од четири играча Челсија именованих у тиму Ејди Бутројда за Европско првенство до 19 година.[80] Учествовао је у три од четири меча пошто је Енглеска елиминисана од Италије у полуфиналу.[81]  Абрахам је такође добио свој први позив за У21 Енглеску 29. септембра 2016. Први пут је наступио за тим 6. октобра, када је ушао као замена на осам минута против Казахстана .у квалификацијама за Европско првенство до 21 година како би помогао Енглеској да победи резултатом 1:0, чиме је национални тим обезбедио учешће на званичном турниру. Дебитовао је за У21 у њиховој последњој утакмици групне фазе против Босне и Херцеговине и постигао два гола у победи Енглеске од 5-0. [82]

Следеће године именован је у репрезентацију Енглеске за Европско првенство до 21 године у Пољској 2017.[83]  Свој први и једини гол на турниру постигао је у полуфиналу против Немачке. Енглеска је на крају изгубила тај меч након извођења једанаестераца, а Абрахам је један од играча који је промашио свој ударац са тачке.[84]

Дана 18. маја 2018, пошто је изостављен из екипе Енглеске за Светско првенство у фудбалу 2018, Абрахам је позван у репрезентацију до 20 година на турнир у Тулону у Француској где су били извучени у групи заједно са Катаром, Кином и Мексиком.[85][86]  Енглеска је 27. маја отворила одбрану титуле победом над Кином резултатом 2–1 у којој је Абрахам постигао победнички гол.[87]  Није наступио у следећој утакмици против Мексика, али је постигао гол у победи над Катаром резултатом 4–0, у којој се Енглеска квалификовала за полуфинале где су играли нерешено против Шкотске.[88][89][90]  Абрахам је коришћен само као касна замена када је Енглеска победила Шкотску, али је изабран да стартује у финалу где су се састали са Мексиком. Тамо није имао среће да постигне гол, погодивши стативу у другом полувремену, али је помогао Енглеској да освоји своју трећу узастопну титулу победом од 2–1.[91]

Сврстан је у национални тим који је играо на Европском првенству у фудбалу за играче до 21. године.[92]

А тим

Дана 2. новембра 2017. године, Абрахам је био један од тројице играча позваних у сениорски тим Енглеске за пријатељске утакмице против Немачке и Бразила.[93][94] Дебитовао је 10. новембра на Вемблију.[95]

У октобру 2019. је рекао да је остао неодлучан о својој међународној будућности, јер је остао квалификован за Нигерију с обзиром да није играо такмичарску утакмицу за сениорску екипу Енглеске.[96]  Касније тог месеца добио је позив у репрезентацију Енглеске за предстојеће квалификационе утакмице за Европско првенство 2020.[97] Дана 11. октобра, Абрахам је имао свој први такмичарски наступ за Енглеску против Чешке, појавио се као замена и обавезао се на Енглеску у том процесу.[98]  Абрахам је постигао свој први гол за Енглеску 14. новембра 2019. у победи над Црном Гором резултатом 7:0 у квалификацијама за Европско првенство 2020.[99]

Приватни живот

Абрахам је рођен у Камбервелу, у Лондону.[100]  Има млађег брата Тимија Абрахама, који је такође фудбалер и игра у округу Њупорт.[101][102]

У јануару 2017, Абрахам је доживео несрећу са моторним возилом док је био на позајмици у Бристол Ситију. У време несреће он је наводно возио без дозволе или осигурања, због чега је позван на суд. Касније је добио лиценцу, положивши испит у марту исте године.[103]

Статистика каријере

Клубови

Ажурирано 20. децембра 2024.

Клуб Сезона Лига Куп Лига Куп Евро Куп Остало Укупно
Лига Наст. Гол. Наст. Гол. Наст. Гол. Наст. Гол. Наст. Гол. Наст. Гол.
Челси 2015/16.[104] Премијер лига 2 0 0 0 0 0 — 0 0 2 0
2018/19.[105] Премијер лига 0 0 0 0 0 0 0 0 1[а] 0 1 0
2019/20.[106] Премијер лига 34 15 3 0 1 0 8[б] 3 1[в] 0 47 18
2020/21.[107] Премијер лига 22 6 3 4 2 1 5[б] 1 — 32 12
Укупно 58 21 6 4 3 1 13 4 2 0 82 30
Бристол Сити (позајмица) 2016–17.[108] Чемпионшип 41 23 3 0 4 3 — — 48 26
Свонзи Сити (позајмица) 2017–18.[21] Премијер лига 31 5 5 2 3 1 — — 39 8
Астон Вила (позајмица) 2018–19.[105] Чемпионшип 37 25 0 0 — — 3[г] 1 40 26
Рома 2021–22.[109] Серија А 37 17 2 1 — 14[д] 7 — 42 23
2022–23.[110] Серија А 38 8 2 0 — 14[ђ] 1 — 38 7
2023–24.[110] Серија А 8 1 0 0 — 4[е] 0 — 12 1
2024–25.[110] Серија А 1 0 0 0 — 0 0 — 1 0
Укупно 84 26 4 1 — 32 10 — 120 37
Милан 2024–25.[109] Серија А 11 2 1 1 — 5[ж] 2 0 0 17 5
Укупно у каријери 262 102 19 8 10 5 50 16 5 1 346 132
  1. ^ Сви наступи у Комјунити шилду
  2. ^ а б Сви наступи у Лиги Шампиона
  3. ^ Сви наступи у УЕФА суперкупу
  4. ^ Наступи у Чемпионшип плеј-офу
  5. ^ Наступи у Лиги конференције
  6. ^ Наступи у УЕФА Лиги Европе
  7. ^ Наступи у УЕФА Лиги Европе
  8. ^ Наступи у Лиги Шампиона

Репрезентација

Ажурирано 11. јуна 2022.[111]
Репрезентација Година Наступи Голови
Енглеска 2017 2 0
2019 2 1
2020 2 0
2021 4 2
2022 1 0
Укупно 11 3

Голови за репрезентацију

Голови за репрезентацију, по датумима, са приказом стадиона, противника, резултата и такмичења[112]

Број Датум Стадион Противник Гол за Коначни резултат Такмичење
1 14. новембар 2019. Вембли, Енглеска  Црна Гора 7–0 7–0[113] Квалификације за Европско првенство у фудбалу 2020.
2 9. октобар 2021. Национални Стадион, Андора  Андора 3–0 5–0[114] Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2022.
3 15. новембар 2021. Сан Марино Стадион, Сан Марино  Сан Марино 9–0 10–0[115] Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2022.

Трофеји и награде

Астон Вила

Челси

Рома

Енглеска У21

Индивидуално

Референце

  1. ^ „England - T. Abraham - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. uk.soccerway.com. Приступљено 26. 8. 2019. 
  2. ^ „Tammy Abraham”. 11v11.com. Приступљено 26. 8. 2019. 
  3. ^ „Tammy Abraham Profile, News & Stats | Premier League”. www.premierleague.com (на језику: енглески). Приступљено 26. 8. 2019. 
  4. ^ а б „Tammy Abraham”. Chelsea F.C. Архивирано из оригинала 11. 5. 2016. г. Приступљено 11. 5. 2016. 
  5. ^ „Tammy Abraham | Teams | Official Site | Chelsea Football Club”. web.archive.org. 11. 5. 2016. Архивирано из оригинала 11. 05. 2016. г. Приступљено 26. 8. 2019. 
  6. ^ „Blues finally give youth a chance but will Conte follow suit? | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 26. 8. 2019. 
  7. ^ „Tammy Abraham: Bristol City sign Chelsea forward on loan”. 5. 8. 2016. Приступљено 26. 8. 2019. 
  8. ^ Feehan, Katie (29. 9. 2016). „Tammy Abraham: Three performances that show why striker is PFA Player of the Month”. HITC (на језику: енглески). Приступљено 26. 8. 2019. 
  9. ^ Garry, Tom (25. 10. 2016). „Tammy Abraham: EFL Young Player award for Bristol City's on-loan Chelsea striker”. BBC Sport. Приступљено 25. 10. 2016. 
  10. ^ „Abraham Makes History With Triple Crown Of Awards | Bristol City”. web.archive.org. 3. 1. 2018. Архивирано из оригинала 03. 01. 2018. г. Приступљено 26. 8. 2019. 
  11. ^ „Chelsea's Abraham joins Swansea on loan”. ESPN.com (на језику: енглески). 4. 7. 2017. Приступљено 26. 8. 2019. 
  12. ^ Gwilym, Andrew (12. 8. 2017). „Swansea City team news: Tammy Abraham handed full debut at Southampton as Paul Clement opts to leave Roque Mesa on the bench”. WalesOnline. Media Wales. Приступљено 12. 8. 2017. 
  13. ^ Gwilym, Andrew (22. 8. 2017). „MK Dons 1 Swansea City 4: Paul Clement's men ease through”. walesonline. Приступљено 26. 8. 2019. 
  14. ^ „Tammy Abraham | Football Stats | Chelsea | Season 2017/2018 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 26. 8. 2019. 
  15. ^ Esonu, Emmanuel (16. 10. 2017). „Tammy Abraham's brace gives Swans 2–0 victory in Premier League clash at the Liberty Stadium”. WalesOnline. Media Wales. Приступљено 16. 10. 2017. 
  16. ^ Netherton, Alexander (29. 12. 2017). „Premier League preview: Who will end 2017 on a high?”. Eurosport. Приступљено 4. 1. 2018. 
  17. ^ Olasoji, Tolu (6. 2. 2018). „Tammy Abraham delighted to be 'back with the goals'”. Goal. Приступљено 7. 2. 2018. 
  18. ^ „Swansea 8–1 Notts County: Hosts record biggest-ever FA Cup win”. SkySports. 7. 2. 2018. Приступљено 10. 2. 2018. 
  19. ^ Culley, Jon (7. 4. 2018). „West Brom denied long-awaited win by late Tammy Abraham leveller for Swansea”. The Daily Telegraph. Приступљено 7. 4. 2018. 
  20. ^ „Swansea Relegation Confirmed as Stoke City Bows Out With Win”. 13. 5. 2018. Приступљено 13. 5. 2018. 
  21. ^ а б „Тами Абрахам — мечеви у сезони 2017/2018”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 12. 8. 2018. 
  22. ^ Malam, Charlie (9. 8. 2018). „Chelsea transfer news: Maurizio Sarri makes plan for Blues youngster Tammy Abraham”. Daily Express. Приступљено 31. 8. 2018. 
  23. ^ „Tammy Abraham: Aston Villa sign Chelsea forward on loan”. 31. 8. 2018. Приступљено 26. 8. 2019. 
  24. ^ Association, Press (28. 11. 2018). „Tammy Abraham scores four as Aston Villa draw 5-5 with Nottingham Forest”. The Guardian. Приступљено 26. 8. 2019. 
  25. ^ „‘He has done very well’ - Steve Bruce on Tammy Abraham's Aston Villa debut | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 26. 8. 2019. 
  26. ^ „Tammy Abraham scores four as Aston Villa draw 5–5 with Nottingham Forest”. The Guardian. 28. 11. 2018. Приступљено 29. 11. 2018. 
  27. ^ а б Taiwo, Taiye (7. 12. 2018). „Outstanding Tammy Abraham named Championship Player of the Month”. Goal.com. Приступљено 29. 12. 2018. 
  28. ^ Omidiora, Seye (29. 12. 2018). „Recalling Tammy Abraham would confirm Chelsea thoughtlessness”. Goal.com. Приступљено 5. 1. 2019. 
  29. ^ Percy, John (3. 1. 2019). „Chelsea to decide on Tammy Abraham's future by January 14”. The Daily Telegraph. Приступљено 5. 1. 2019. 
  30. ^ Mashiter, Nick (4. 1. 2019). „Wolves remain confident of signing Tammy Abraham from Chelsea despite possible complications”. The Independent. Приступљено 5. 1. 2019. 
  31. ^ James, Stuart (9. 1. 2019). „Tammy Abraham snubs Wolves loan to stay and help Villa promotion push”. The Guardian. Приступљено 9. 1. 2019. 
  32. ^ Taiwo, Taiye (4. 2. 2019). „'I felt here was home' – Tammy Abraham opens up on Aston Villa decision”. Goal.com. Приступљено 14. 2. 2019. 
  33. ^ „Aston Villa 2–1 Ipswich”. BBC Sport. 26. 1. 2019. Приступљено 27. 1. 2019. 
  34. ^ Taiwo, Taiye (13. 2. 2019). „20-goal Tammy Abraham backed to lead Aston Villa's promotion push”. Goal.com. Приступљено 14. 2. 2019. 
  35. ^ Mpofu, Lee (31. 3. 2019). „Tammy Abraham scores 50th career goal”. futaa. Архивирано из оригинала 01. 04. 2019. г. Приступљено 1. 4. 2019. 
  36. ^ Evans, Gregg (31. 3. 2019). „'It's fun again' This is why the feel-good factor is back at Aston Villa”. Birmingham Mail. Приступљено 3. 4. 2019. 
  37. ^ а б „Bolton 0–2 Aston Villa: Wanderers relegated from Championship as Villa equal club record”. BBC Sport. 19. 4. 2019. Приступљено 19. 4. 2019. 
  38. ^ „PFA Championship Team of the Year”. Professional Footballers' Association. 25. 4. 2019. Приступљено 25. 4. 2019. 
  39. ^ „Tammy Abraham gives Aston VIlla play-off lead”. Chelsea F.C. 11. 5. 2019. Приступљено 28. 5. 2019. 
  40. ^ „'We had to dig deep': Tammy Abraham on Aston Villa's promotion to the Premier League”. The Guardian. 27. 5. 2019. Приступљено 28. 5. 2019. 
  41. ^ „Tammy Abraham drops hint over his Chelsea future following successful Aston Villa loan”. Metro. London. 6. 6. 2019. Приступљено 7. 6. 2019. 
  42. ^ „Chelsea 2019/20 Squad Numbers Announced”. Chelsea F.C. 2. 8. 2019. Приступљено 25. 8. 2019. 
  43. ^ „Ranking every player to wear No.9 for Chelsea in the Premier League”. Planet Football. 24. 7. 2019. 
  44. ^ „Liverpool sink Chelsea to lift Super Cup thanks to Adrián shootout save”. The Guardian. 14. 8. 2019. Приступљено 15. 8. 2019. 
  45. ^ Steinberg, Jacob (16. 8. 2019). „Frank Lampard ready to play Tammy Abraham for Chelsea after racial abuse”. The Guardian. Приступљено 17. 8. 2019. 
  46. ^ „Norwich 2-3 Chelsea: Tammy Abraham scores twice as Frank Lampard gets first win as Blues boss”. 24. 8. 2019. Приступљено 26. 8. 2019. 
  47. ^ „Abraham 'hopes this is his season' after treble in Chelsea win at Wolves”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  48. ^ „Tammy Abraham news: Chelsea striker matches Cristiano Ronaldo exploits while beating Eden Hazard record | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-09-17. 
  49. ^ „Chelsea 6–0 Barnsley: Kai Havertz hat-trick sends Blues through”. BBC Sport. 23. 9. 2020. 
  50. ^ Johnston, Neil (26. 9. 2020). „West Bromwich Albion 3–3 Chelsea: Tammy Abraham scores stoppage-time equaliser”. BBC Sport. 
  51. ^ „Chelsea see off Newcastle to go top”. Capital Sports. 22. 11. 2020. 
  52. ^ „A Tammy Abraham hat-trick earned Chelsea victory over Luton Town in the FA Cup fourth round to relieve some pressure on manager Frank Lampard.”. BBC. 24. 1. 2021. Приступљено 24. 1. 2021. 
  53. ^ „Abraham matches Lampard with FA Cup hat-trick for Chelsea vs Luton”. Goal. 24. 1. 2021. Приступљено 24. 1. 2021. 
  54. ^ а б „Roma sign Chelsea's Abraham for €40 million”. ESPN.com (на језику: енглески). 2021-08-17. Приступљено 2021-09-17. 
  55. ^ „Tuchel: Abraham 'not happy' as Lukaku looms”. ESPN.com (на језику: енглески). 2021-08-11. Приступљено 2021-09-17. 
  56. ^ „Roma join Arsenal and Atalanta in race to sign Chelsea's Abraham | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-09-17. 
  57. ^ „Tammy Abraham is Roma's new No. 9!”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  58. ^ „Abraham stars as Roma win under Mourinho”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  59. ^ „Abraham & Giroud open Serie A accounts”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  60. ^ „Abraham stars as Roma win under Mourinho”. BBC Sport. Приступљено 23. 8. 2021. 
  61. ^ Sessa, Francesco (26. 8. 2021). „Conference League, le pagelle di Roma-Trabzonspor 3-0: Abraham, manca solo il gol”. Eurosport (на језику: италијански). 
  62. ^ „Abraham & Giroud open Serie A accounts”. BBC Sport. 29. 8. 2021. 
  63. ^ „Conference League: una Roma spettacolare incanta l'Olimpico: battuto il Cska Sofia 5-1”. Il Messaggero (на језику: италијански). 16. 9. 2021. 
  64. ^ Pugliese, Andrea (20. 1. 2022). „Zaniolo trasforma la Roma, il Lecce si arrende. E Mou ritrova l'Inter ai quarti”. La Gazzetta dello Sport (на језику: италијански). 
  65. ^ „Serie A, Empoli-Roma 2-4: Abraham super, poker show col "brivido"”. Sportmediaset (на језику: италијански). 23. 1. 2022. 
  66. ^ „Roma 1-0 Feyenoord: Europa Conference League final – as it happened!”. The Guardian. 25. 5. 2022. Приступљено 15. 6. 2022. 
  67. ^ Mackenzie, Alasdair. „STRIKER TAMMY ABRAHAM SCORES INJURY-TIME EQUALISER FOR ROMA TO BLUNT AC MILAN TITLE CHALLENGE”. Eurosport. Приступљено 23. 8. 2023. 
  68. ^ Campanale, Susy (15. 1. 2023). „Serie A | Roma 2-0 Fiorentina: Abraham inspires Dybala double”. Football Italia. Приступљено 23. 8. 2023. 
  69. ^ „Montiel edges Sevilla to seventh Europa League triumph with win over Roma”. The Guardian. 31. 5. 2023. Приступљено 1. 6. 2023. 
  70. ^ Gates, Emmet. „Roma And Jose Mourinho Need Tammy Abraham To Begin Scoring Goals Again”. Forbes. Приступљено 23. 8. 2023. 
  71. ^ „Roma striker Tammy Abraham suffers ACL injury in final game of Serie A season”. The Athletic. 4. 6. 2023. 
  72. ^ „OFFICIAL STATEMENT: TAMMY ABRAHAM”. AC Milan. 30. 8. 2024. Приступљено 30. 8. 2024. 
  73. ^ „AC Milan Coach Angry After Christian Pulisic Penalty Incident”. SI (на језику: енглески). 2024-10-07. Приступљено 2024-10-08. 
  74. ^ „Pulisic’s penalty kick record increases Milan regret”. Yahoo Sports (на језику: енглески). 2024-10-07. Приступљено 2024-10-08. 
  75. ^ Emmanuel, Ifeanyi (7 July 2016). „Officials Hold Talks With Chelsea Striker Tammy Abraham, Dad Over Playing For Nigeria”. All Nigeria Soccer. Приступљено 28. 8. 2016. 
  76. ^ Aarons, Ed (21. 9. 2017). „Chelsea's Tammy Abraham denies he is set to switch allegiance to Nigeria”. The Guardian. London. Приступљено 28. 9. 2017. 
  77. ^ Miller, Nick (7. 11. 2017). „Swansea forward Tammy Abraham firmly committed to England”. ESPN. Приступљено 10. 11. 2017. 
  78. ^ Stonehouse, Gary (28. 3. 2015). „Tammy Abraham: 'I've just got to keep on scoring'”. The Football Association. Приступљено 12. 6. 2016. 
  79. ^ Olver, Tom (15 November 2015). „Tammy Abraham and Patrick Roberts play rock, paper, scissors to decide penalty taker for England Under-19s”. Metro. London. Приступљено 12. 6. 2016. 
  80. ^ Veevers, Nicholas (7. 7. 2016). „England U19s squad named for Euros Challenge”. The Football Association. Приступљено 12. 11. 2017. 
  81. ^ „England U-19s' Euro dreams ended by Italy in semi-final”. The Football Association. 21. 7. 2016. Приступљено 12. 11. 2017. 
  82. ^ Yew, Oliver (11. 10. 2016). „England U21s 5–0 Bosnia-Herzegovina U21s: Tammy Abraham nets brace in convincing win”. Sky Sports. Приступљено 12. 11. 2017. 
  83. ^ Veevers, Nicholas (5. 6. 2017). „U21's Euros Squad Selected”. The Football Association. Приступљено 20. 6. 2017. 
  84. ^ Bate, Adam (4. 7. 2017). „Tammy Abraham to Swansea: Why the Chelsea striker will be a success”. Sky Sports. Приступљено 4. 7. 2017. 
  85. ^ „How I found out about my England call-up”. BBC News. 17. 5. 2018. Приступљено 18. 5. 2018. 
  86. ^ „England U21s head to Maurice Revello Tournament in Toulon with a 20-man squad”. The Football Association. 18. 5. 2018. Приступљено 18. 5. 2018. 
  87. ^ Reed, Matt (27. 5. 2018). „Tammy Abraham rescues England in Toulon opener”. NBC Sports. Приступљено 30. 5. 2018. 
  88. ^ „Toulon Tournament: England and Mexico play out draw in France”. BBC Sport. 29. 5. 2018. Приступљено 30. 5. 2018. 
  89. ^ Jones, Matt (1. 6. 2018). „England Fail to Secure Automatic Toulon Qualification Despite Big Win over Qatar”. Bleacher Report. Приступљено 6. 6. 2018. 
  90. ^ Edwards, Luke (5. 6. 2018). „England U21 manager says semi-final spot at Toulon Tournament is minimum target, but warns against complacency”. The Daily Telegraph. Приступљено 6. 6. 2018. 
  91. ^ O'Keefe, Greg (9. 6. 2018). „Toulon Tournament: England U21s secure third successive title with 2–1 win over Mexico”. BBC Sport. Приступљено 12. 6. 2018. 
  92. ^ „England U21s squad named by Aidy Boothroyd for this summer's Euro Finals in Italy”. www.thefa.com (на језику: енглески). The Football Association. Приступљено 26. 8. 2019. 
  93. ^ „Joe Gomez, Ruben Loftus-Cheek and Tammy Abraham get England call-ups”. ESPN. 2. 11. 2017. Приступљено 2. 11. 2017. 
  94. ^ „England: Tammy Abraham, Joe Gomez & Ruben Loftus-Cheek called up”. BBC Sport. 2. 11. 2017. Приступљено 2. 11. 2017. 
  95. ^ McNulty, Phil (10. 11. 2017). „England 0–0 Germany”. BBC Sport. Приступљено 11. 11. 2017. 
  96. ^ „Tammy Abraham: Chelsea striker 'undecided' on England future”. BBC Sport. 2. 10. 2019. Приступљено 16. 11. 2019. 
  97. ^ „Dele Alli & Jesse Lingard left out of England squad for Euro 2020 qualifiers”. BBC Sport. 3. 10. 2019. Приступљено 16. 11. 2019. 
  98. ^ McNulty, Phil (11. 10. 2019). „Czech Republic 2–1 England”. BBC Sport. Приступљено 29. 10. 2019. 
  99. ^ „Ruthless England move on from Sterling row in stunning style | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-09-17. 
  100. ^ „Tammy Abraham”. 11v11.com. AFS Enterprises. Приступљено 11. 11. 2017. 
  101. ^ Brown, Christian (25. 5. 2017). „Timmy Abraham, brother of Chelsea foward [sic] Tammy”. HITC. Приступљено 27. 8. 2017. 
  102. ^ O'Donovan, Ryan (25. 5. 2017). „Chelsea star's younger brother joins Fulham after impressing on trial”. Get West London. Приступљено 9. 8. 2017. 
  103. ^ Ashcroft, Esme (20. 3. 2017). „Tammy Abraham passes driving test two months after allegedly being caught without a licence”. Bristol Post. Приступљено 17. 10. 2017. 
  104. ^ „Тами Абрахам — мечеви у сезони 2015/2016”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 21. 6. 2017. 
  105. ^ а б „Тами Абрахам — мечеви у сезони 2018/2019”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 21. 6. 2019. 
  106. ^ „Тами Абрахам — мечеви у сезони 2019/2020”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 13. 10. 2020. 
  107. ^ „Тами Абрахам — мечеви у сезони 2020/2021”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 30. 8. 2021. 
  108. ^ „Тами Абрахам — мечеви у сезони 2016/2017”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 12. 8. 2018. 
  109. ^ а б „Тами Абрахам — мечеви у сезони 2021/2022”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 6. 1. 2021. 
  110. ^ а б в „Тами Абрахам — мечеви у сезони 2022/2023”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 14. 8. 2022. 
  111. ^ Abraham, Tammy на сајту National Football Teams (језик: енглески)
  112. ^ Abraham, Tammy на сајту National Football Teams (језик: енглески)
  113. ^ „England vs. Montenegro 7–0: Summary”. Soccerway. Perform Group. Приступљено 18. 11. 2020. 
  114. ^ „Andorra vs. England 0–5: Summary”. Soccerway. Perform Group. Приступљено 10. 10. 2021. 
  115. ^ „San Marino vs. England 0–10: Summary”. Soccerway. Perform Group. Приступљено 15. 11. 2021. 
  116. ^ Woodcock, Ian (27. 5. 2019). „Aston Villa 2–1 Derby County”. BBC Sport. Приступљено 27. 5. 2019. 
  117. ^ Keighley, Freddie (30. 5. 2021). „Tammy Abraham's John Terry moment can't disguise fact Chelsea career is almost over”. Daily Mirror. London. Приступљено 30. 8. 2021. 
  118. ^ Sterling, Mark (11. 8. 2021). „Chelsea 1–1 Villarreal”. BBC Sport. Приступљено 30. 8. 2021. 
  119. ^ McNulty, Phil (1. 8. 2020). „Arsenal 2–1 Chelsea”. BBC Sport. Приступљено 1. 8. 2020. 
  120. ^ „Final fightback takes England U21S to Toulon hat-trick with win over Mexico”. The Football Association. 9. 6. 2018. Приступљено 10. 6. 2019. 
  121. ^ „2021/22 Europa Conference League Team of the Season”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 27. 5. 2022. Приступљено 27. 5. 2022. 

Спољашње везе

Тами Абрахам на Викимедијиној остави.

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!