Сума (лат.summa укупан број, збир; свота новца; износ, множина, број;[1][2]; сума је расправа или трактат о једном подручју науке- синтеза цјелокупног знања, назив сколастичких приручника из теологије и филозофије, (Састављачи сума зову се сумисти), најзначајнији судови и изреке црквених отаца (међу овима најзначајнији је Тома Аквински и његова дјела Сума теологика (лат.Summa theologica) и Сума контра гентилес (лат.Summa contra gentiles ) ).[3] У математици сума је исто што и збир.
Постоје:
ин сума (лат.in summa) у свему, у цјелини, углавном, укратко,
сума кум лауде (лат.summa cum laude) са највећом похвалом, са одличним успјехом (на школским дипломама),
сума сумарум (лат.summa summarum) збир збирова, укупан збир, свега, укупно.[2]
Референце
^Жепић М, Латинско хрватскосрпски рјечник, Школска књига, Загреб, 1962.г.
^ абВујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.
^Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.
