Стимуланс (енгл. The Boost) амерички је драмски филм из 1988. године, режисера Харолда Бекера.[1] Главне улоге играју Џејмс Вудс, Шон Јанг, Џон Капелос, Стивен Хил, Џун Чандлер и Аманда Блејк.[2]
Радња
Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!Лени Браун (Џејмс Вудс) преварант је који продаје некретнине и силно жели да постане богат. У браку је с Линдом (Шон Јанг), помоћном правницом и аматерском плесачицом. Пар је првобитно материјално сиромашан али у љубави богат. Линда обећава да ће остати са својим мужем све док не „падне са земље”. Селе се у Калифорнију како би Лени радио за просперитетног бизнисмена — Макса Шермана (Стивен Хил); бави се продајом, а у питању су уносне инвестиције у тзв. пореским склоништима (енгл. tax shelters).
Живот Браунових одједном постаје првокласан, веома луксузан; имају скупоцену кућу с базеном и џакузијем те мерцедес од 40.000 долара, посећују партије на које долазе чланови вишег друштва — Лени је уверен да су недодирљиви. Међутим, ово не потраје баш дуго; Лени и Макс банкротирају након што схвате да су запали у дуг од 700.000 долара, јер законима о порезима у којима су они нашли рупу прети ревизија — што одбије све нове али и неке купце с којима већ склопљен уговор.
Лени и Линда падају у све већи очај, а ситуацију погоршава и њихов пријатељ — Џоел Милер (Џон Капелос), јер их ’навуче’ на кокаин за који им је обећао да је најбољи стимуланс. Они тако постају зависници. Губе кућу, ауто и посао. Линда је остала трудна, али надрогирана падне низ степенице и побаци.
Ленијев живот се мало по мало распада, а навика коришћења дроге прелази у тешку зависност. Он успе пронаћи нову велику пословну шансу и договори састанак са двојицом бизнисмена који су повезани са Саудијсцима, али све упропасти јер је на разговору био надрогиран и направио сцену само зато што није добио тражени и уобичајени сто већ онај за обичне госте. Све кулминира по повратку у унајмљени стан, када Лени озбиљно претуче Линду јер га је спречила да већ нестабилан ушмрка још дроге; због овога она заврши у болници. Тада Линда одлучује да јој је коначно доста свега и потражи помоћ; заљубљује се у доктора који је лечи и остаје живети с њим.
На крају, приказује се Лени у свом ћумезу како разговара с бившим пријатељем који је успешан у свом послу али га је ипак дошао посетити; Лени још увек користи кокаин, што ће га у коначници вероватно и докрајчити.
Улоге
Одзив
Стимуланс је добио помешане критике. Роџер Иберт је филму дао три и по од могуће четири звездице у рецензији од 28. децембра 1988. године (на датум изласка филма) у Чикаго сан-тајмсу; описао га је као „један од најуверљивијих и најстрашнијих осликавања зависности од дроге коју је икада видео”.[1] Леонард Малтин није био сличног мишљења; он је филму дао једну и по од могуће четири звездице и изјавио следеће: „Застој који је на екрану од 30 минута пре него што схватите да *јесте* против дрога... Као и са Џеком Николсоном у Исијавању, тешко је разликовати Ленија ’пре’ од оног ’после’.”[3]
Џејмс Вудс је 1989. године номинован за Независну награду Спирит у категорији „најбоља главна улога”.
Референце
- ^ а б Ebert, Roger (23. 12. 1988). „The Boost”. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 29. 7. 2017. „one of the most convincing and horrifying portraits of drug addiction I've ever seen”
- ^ „The Boost”. Turner Classic Movies. Atlanta: Turner Broadcasting System (Time Warner). Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 29. 7. 2017.
- ^ Maltin, Leonard (август 2009). Leonard Maltin's 2010 Movie Guide. PENGUIN group. стр. 377. ISBN 978-1-101-10876-5. Приступљено 29. 7. 2017. „A misfire that's on the screen for 30 minutes before you even realize that it *is* anti-drug...As with Jack Nicholson in The Shining, it's hard to distinguish the 'before' Lenny from the 'after'.”
Спољашње везе
