Поред држављанства САД, поседује држављанство Србије (од јануара 2016. године) и Русије (од новембра 2016. године).
Иако познаје карате и џудо, познат је као мајстор аикидоа који приказује у својим филмовима. Писац, продуцент, гитариста, и заменик шерифа, такође је познат као заштитник животне средине и активиста за права животиња. Има црни појас седми дан у аикидоу, инструктор је аикида у Јапану.
Сигал је један од глумаца који је највише пута био номинован за Златну малину, награду која се додељује за најгора филмска остварења.
Биографија
Рођен је у Лансингу у МичигенуСАД. Са борилачким вештинама се први пут сусрео када га је његов отац одвео на фудбалску утакмицу и у паузи је имао наступ мајстор борилачких вештина који је имао борбу са бројнијим непријатељем. Стари мајстор је фасцинирао Сигала. У шестој години се преселио у Калифорнију и ту је уписао школу каратеа а после неколико године је почео да посећује школу аикидоа.
Фотографија Сигала 2011. године
Борилачке вештине су му се толико допале да је са својих седамнаест година путовао у Јапан да би се ту усавршио и 1974. године је добио црни појас (поред аикида црни појас је добио и у каратеу, џуду и кендоу). После годину дана отворио је своју школу као први американац и жени се са својом првом женом Мијако кћерком јапанског учитеља борилачких вештина. Иако није био Јапанац његова школа је добила признања.
Радио је као телесна стража за многе познате људе а према најновијим сазнањима и за ЦИА. После петнаест година у Јапану вратио се у САД и у Лос Анђелесу је отворио своју школу борбених вештина. У његовој школи били су многе филмске звезде између њих и Мајкл Овиц који му је помогао да се пробије на филм.
Добио је улогу тврдог чикашког полицајца Ника агента ЦИА у филму „Нико више од закона“. Његова филмска жена је постала тада још непозната Шероун Стоун. Поред играња у филму учествовао је и у финансирању већине својих филмова а затим и у режији са променљивим успехом.
Сигал при једном наступу као музичар (2007)Сигал и Путин су велики пријатељи (2015)
Поред своје каријере као глумца Стивен Сигал покушава такође да стекну упориште у свету музичког бизниса. Након што је изводио неке појединачне песме, углавном кантри музике које је и објављивао, он је објавио у 2004. први албум „Songs from the Cristal Cave“ који је имао успеха у Француској. Преовлађујући стил музике на овом албуму је мешавине кантри и регеа. Дана 26. октобра2005. је представио свој нови албум, који се састојао углавном од блуза. Заједно са групом „Thunderbok“ појавио се у Француској други албум „Mojo Priest“. Лиценцу за продају и производњу, имало је предузеćе EMI Music France, које је издало албум у 2006. години. У међувремену излази (јануар 2007) CD „Mojo Priest“ у Немачкој. Поред три блуз класика (Hoochie Coochie Man, Dust my Broom, Red Rooster) садржане су ту искључиво оригиналне композиције аутора Стевена Сеагала (гитара и вокал). Подршка бенд се састоји углавном од музичара из бившег „Muddi Vaters“ бенда.
Лични живот
Стивен Сигал има укупно седморо деце. Са својом првом женом Мијако Фујитани има сина (Кентара Сигала) и кћерку (Аијако Фујитани) после повратка у САД он се оженио са Адријен Ла Русом са којом није имао децу и њихов је брак био поништен. Његова следеће жена је била глумица Кели Ле Брок са којом је имао две кћерке Анализу и Арису као и сина Доминика. Током овог брака он је одржавао везу са дадиљом своје деце Арисом Волф и са њом је имао кћерку Саванах. Тренутно живи са монголском играчицом Ерденетује (Еле) Батсукх са којом има сина Кузанга.
Стивен Сигал је током боравка у Јапану ступио у везу са будистима и Далај Ламом и он практикује будизам. Поред тога је у Јапану рукоположени свештеник и течно говори јапански језик. Стивен Сигал има три сестре од којих је једна старија од њега и деда је два унука свог сина Кентара који су рођени 2006. и 2007. године. Стивен Сигал је држитељ седмог дана у аикиду и спада у најзначајније мајсторе аикида у целом свету.
Критика
Сигал је критикован у неким круговима америчког и европског аикидока због његових филмова, јер је, за разлику од пацифиста борилачке вештине аикидо делимично починио себи да би продао аикидо етику. На критику је узвратио истичући да је то типична забава филмом, обична Холивудска драматургија те је то предмет сходно томе знан, као из многих других карате и кунг-фу- акционих филмова. Наводне извештаје као и трикове који је требало да доведу у сумњу његове способности као познаваоца борилачких вештина, Сигал је увек демантовао након снимања и у међувремену, је организовао обуку аикидоа у Француској, где је показао своје способности техничара у аикидоу што је био његов дипломски одговор на ово. Чак и критичари његових филмова потврђују да он не само да је савладао технике хард аикидоа акционог филма, већ и меке аикидо вештине у техници снимања и поступке са нападачем.
Занимљивости
Стивен Сигал је почетком 2016. године добио држављанство Србије, што је објављено у Службеном гласнику РС.
_07.jpg)
