По завршетку режије на Академији уметности у Београду одлази на Косово и Метохију у Покрајинско народно позориште у Приштини, где режира низ представа у Српској и Албанској драми. Његова прва режија је била представа „Сви моји синови” Артура Милера у Српској драми (премијера 16. октобра1952). Убрзо ће поставити дела „Човек који није постојао” Јосипа Лешића, „Без трећег” Милана Беговића и „Тартифа” Ж. Б. Молијера. У Приштини ће се оженити и албанском глумицом Мерибане Шаља (1931 - 1956), сестром Абдурахмана Шаље, која ће после неколико година умрети у 25. години живота. У Београд ће се вратити 1958. године.
За Телевизију Скопље режирао је драме: „Лудиот и калуѓерицата” (1968) и „Нешто темно и тешко” (1968).
Догодило се да је Славољуб Стефановић Раваси своју последњу позоришну режију имао у приштинском Народном позоришту21. октобра1994. године; режирао је „Покојника” Бранислава Нушића. Након тога, био је ангажован у Телевизији Приштина на обуци младих редитеља.
