Сириг је насеље у општини Темерин, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 2705 становника.
Географске одлике
Сириг се налази у западном делу општине Темерин, на надморској висини од 82 m. Од Темерина је удаљен 6 km, а од Новог Сада око 20 km. Смештен је на раскрсници међународног пута Е-5 (М-22) Нови Сад-Суботица и регионалног пута Р-104 од Оџака према Темерину. Средишњи део атара пресеца ауто-пут Београд-Суботица. Атар Сирига има површину од 2697 ha, што чини 16% територије општине.
Кроз насеље протиче Кисачки канал (Каналић).
Историја
Плански на данашњем месту је настало 1927. године (мада се помиње још у 15. веку) на пустари на којој се населило око 200 породица из Бођана и Вајске које су расељене због поплава Дунава 1924. и 1926. Њима је додељена земља одузета аграрном реформом од Српске православне цркве. Касније су се у Сириг доселило још 25 породица добровољаца из банатског села Соколац. Те породице су биле досељене из Лике у Банат, а морале су напустити додељену земљу, јер је њихов претходни власник добио судски спор против државе.
Мађарски војници и петоколонаши из Темерина су 13. априла 1941. у Сиригу убили око 111 становника[1] и преорали сеоско гробље, а стрељане побацали у једну јаму заједно са поцркалом стоком. Стрељање у Сиригу је било прво масовно стрељање у Другом светском рату у Југославији.[2]
Привреда
Становништво се углавном бави пољопривредом или ради у индустрији Темерина и Новог Сада.
Земљиште у атару Сирига је врло плодно. У близини насеља се налазе Ченејска фарма и пољопривредна добра Камендин и 7. јули.
Демографија
У насељу Сириг живи 2335 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (36,6 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 981 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
| Етнички састав према попису из 2002.[4] |
|---|
|
|
| |
|
| Срби |
|
2.657 |
88,27% |
| Мађари |
|
111 |
3,68% |
| Југословени |
|
81 |
2,69% |
| Хрвати |
|
29 |
0,96% |
| Словаци |
|
14 |
0,46% |
| Црногорци |
|
10 |
0,33% |
| Словенци |
|
8 |
0,26% |
| Украјинци |
|
7 |
0,23% |
| Русини |
|
4 |
0,13% |
| Немци |
|
3 |
0,09% |
| Муслимани |
|
3 |
0,09% |
| Македонци |
|
1 |
0,03% |
| непознато |
|
48 |
1,59% |
Становништво према полу и старости
[5]
|
|---|
|
м |
| |
|
| 85+ |
17 |
|
|
25 |
| 80—84 |
25 |
|
|
33 |
| 75—79 |
36 |
|
|
41 |
| 70—74 |
77 |
|
|
91 |
| 65—69 |
112 |
|
|
127 |
| 60—64 |
110 |
|
|
114 |
| 55—59 |
79 |
|
|
94 |
| 50—54 |
84 |
|
|
84 |
| 45—49 |
107 |
|
|
88 |
| 40—44 |
88 |
|
|
84 |
| 35—39 |
101 |
|
|
100 |
| 30—34 |
80 |
|
|
100 |
| 25—29 |
72 |
|
|
65 |
| 20—24 |
76 |
|
|
65 |
| 15—19 |
79 |
|
|
66 |
| 10—14 |
70 |
|
|
65 |
| 5—9 |
73 |
|
|
49 |
| 0—4 |
73 |
|
|
55 |
| Просек : |
42,08 |
|
|
45,04 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
| Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
| Број домаћинстава
|
307
|
475
|
607
|
626
|
643
|
786
|
981
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
| Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
| Број домаћинстава
|
166
|
222
|
167
|
288
|
100
|
28
|
3
|
5
|
2
|
0
|
3,07
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
| Мушки
|
1.197
|
391
|
733
|
43
|
29
|
1
|
| Женски
|
1.275
|
290
|
744
|
207
|
32
|
2
|
| УКУПНО
|
2.472
|
681
|
1.477
|
250
|
61
|
3
|
Становништво по делатностима које обавља
| Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
| Мушки
|
645
|
180
|
0
|
0
|
142
|
| Женски
|
406
|
101
|
0
|
0
|
71
|
| УКУПНО
|
1.051
|
281
|
0
|
0
|
213
|
| Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
| Мушки
|
7
|
39
|
93
|
13
|
49
|
| Женски
|
4
|
4
|
68
|
20
|
5
|
| УКУПНО
|
11
|
43
|
161
|
33
|
54
|
| Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
| Мушки
|
2
|
15
|
30
|
15
|
6
|
| Женски
|
7
|
10
|
10
|
25
|
46
|
| УКУПНО
|
9
|
25
|
40
|
40
|
52
|
| Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
| Мушки
|
9
|
0
|
0
|
45
|
| Женски
|
13
|
0
|
0
|
22
|
| УКУПНО
|
22
|
0
|
0
|
67
|
Референце
- ^ Tošić Malešević, Nikola (2018). „PRIKAZ ZBORNIKA RADOVA „ZLOČIN U SIRIGU 13. APRILA 1941. GODINE – GENEZA, SIMBOL, POSLEDICE“” (PDF). Vojno delo. 7: 575—578. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ „Годишњица стрељања 111 мештана Сирига 1941. године”. Недељник. Бета. 13. 4. 2022. Приступљено 15. 4. 2022.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
.svg)
