Северни повратник или Ракова обратница је једна од пет основних паралела које се означавају на мапи Земље. То је најсевернија паралела на којој се Сунце у подне појављује у зениту.[1] Ова појава се дешава на дан летње дугодневице, када је северна хемисфера под највећим углом у односу на Сунце.
Северни повратник се налази на 23° 26′ 22″ северне географске ширине. Северно од њега су подручја суптропске и северне умерене климатске зоне. Њој одговара слична паралела на јужној полулопти под именом јужни повратник или Јарчева обратница. Простор између ове две паралеле познат је под називом тропска зона.
Име Ракова потиче од чињенице да се у прошлости Сунце у време летње дугодневице налазило у сазвежђу Рак (посматрано са Земље). Услед прецесије Земље, по савременим астрономским опажањима, Сунце се у том тренутку налази у сазвежђу Бик. Положај повратника се историјски мењао на сложен начин. Тренутна брзина његовог померања је 1 лучни минут за 128 година.
Када се говори о рекордима у обиласку Земље, у правилу се тражи да дужина пута не буде мања од дужине повратника и да путања од старта до циља пресече све меридијане. Ова дужина је 36787,559 км.
Име
Када је ова линија географске ширине добила име у последњим вековима пре нове ере, Сунце је било у сазвежђуРака (cancer је латински за рак) у јунском солстицију, у време када сваке године Сунце достиже свој зенит на овој географској ширини. Због прецесије равнодневица, то више није случај; данас је Сунце у Близанцима на јунском солстицију. Сама реч „тропик” потиче од грчког „trope (τροπή)”, што значи окрет (промена правца или околности), нагиб, што се односи на чињеницу да изгледа да се Сунце „окреће” у време солстиција.
Скретање
Положај Тропика Рака није фиксан, већ се стално мења због благог колебања у уздужном поравнању Земље у односу на еклиптику, раван у којој Земља кружи око Сунца. Аксијални нагиб Земље варира у периоду од 41.000 година од 22,1 до 24,5 степени, а према подацима из 2000 је око 23,4 степена, што ће и даље важити око једног миленијума. Ово колебање значи да се Тропик Рака тренутно креће ка југу брзином од скоро пола лучне секунде (0,468″) географске ширине, или 15 m (49 ft), годишње. Положај круга био је тачно 23° 27′N 1917. и биће на 23° 26'N 2045. године.[2] Удаљеност између Антарктичког круга и Тропика Рака је у суштини константна док се крећу у тандему. Ово се заснива на претпоставци о константном екватору, али прецизна локација екватора није заиста фиксна. Погледајте: екватор, аксијални нагиб и кругове географске ширине за додатне детаље.
Године 2000, више од половине светске популације живело је северно од Тропика рака.[3]
Током летњег солстиција има око 13 сати и 35 минута дневне светлости. Током зимског солстиција, дневна светлост је 10 сати и 41 минут.
Користећи 23°26'N за Тропик Рака, тропски појас пролази кроз следеће земље и територије почевши од почетног меридијана и идући ка истоку:
Координате Напомене о земљи, територији или мору
Према правилима Међународне аеронаутичке федерације, да би лет могао да се такмичи за брзински рекорд око света, мора да пређе раздаљину не мању од дужине Тропика Рака, пређе све меридијане и заврши на истом аеродрому где је и започет.
„Definition of equator”. OxfordDictionaries.com. Архивирано из оригинала 23. 5. 2018. г. Приступљено 5. 5. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
William Barnaby Faherty; Charles D. Benson (1978). „Moonport: A History of Apollo Launch Facilities and Operations”. NASA Special Publication-4204 in the NASA History Series. стр. Chapter 1.2: A Saturn Launch Site. Архивирано из оригинала 15. 9. 2018. г. Приступљено 8. 5. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)