Учествовале су 32 такмичарке из 20 земаља, које су биле подељене у две групе по 16. У финале се пласирало 12 према резултату јер нико није прескочио квалификациону норму.
Највећи фаворит за освајање титуле светске првакиње била је светска рекордерка Јелена Исинбајева из Русије, јер је имала најбоље остварење сезоне од 4,80 м. Она је почела да се такмичи када је летвица била на 4,75 м али није успела да је прескочи, те је остала без пласмана. Тако је по први након светског првенства 2003. остала без медаље на неком светском такмичењу. Победница Ана Роговска, која је на Великој награди Лондона (енгл.London Grand Prix) месец дана раније, победила Исинбајеву је тако прекинула доминацију Исинбајеве. Моњика Пирек поновила је свој успех из 2005. освојивши сребрну медаљу. Трећа је била Челси Џонсон, којој је ово био први велики успех на међународним такмичењима. По први пут у историји светских првенстава у атлетици, двоје пољских спортиста освојило је златну и сребрне медаљу у истој дисциплини.[1]
Квалификациона норма за улазак у финале била је 14,60 (КВ). Ниједна такмичарка није прескочила норму па је свих 12 ушло у финале по постигнуто резултату у квалификацијама (кв).
