У грчкој кухињи, саганаки (σαγανακι) је било које од разних јела припремљених у малом тигању, а најпознатије је предјело од прженог сира. Обично се фламбира у Северној Америци.
Етимологија
Јела су добила назив по тигању у коме се припремају, који се зове σαγανακι,saganáki, што је деминутив од σαγανι,sagáni, тигањ са две дршке, која потиче од турске речи sahan, бакарна посуда[1][2] која је сама позајмљена из арапског صحن (ṣaḥn).
Опис
Дагње у саганакију.
Сир који се користи у саганакију је обично гравијера, кефалогравијера, халуми, касери,[3] кефалотири[3] или фета сир од овчијег млека. Регионалне варијације укључују употребу сира формаела у Арахови, халуми на Кипру и влахотири у Мецову. Сир се топи у малом тигању док не прокрчи и углавном се служи са лимуновим соком и бибером. Једе се уз хлеб.
Остала јела кувана у саганаки тигању укључују саганаки са шкампама (грч.γαρίδες σαγανάκι) и саганаки са дагњама ( грч.μύδια σαγανάκι) који су типично засновани на фети и укључују зачињени парадајз сос.
Северноамерички стил сервирања
Запаљени саганаки у ресторану „Партенон” у Чикагу.
У многим грчким ресторанима у Сједињеним Америчким Државама и Канади, након што се саганаки сир пржи, фламбира се за столом (често уз узвик „опа!”),[4] након чега се пламен обично гаси стиском лимуновог сока. Зове се „пламтећи саганаки” и настао је 1968. године у ресторану Партенон у чикашкој грчкој четврти[4][5][6][7] на основу предлога муштерије.[8]
^„Exploring Chicago”. University of Illinois at Chicago. Архивирано из оригинала 2007-09-11. г. Приступљено 2007-09-23.
^Zeldes, Leah A (2002-09-30). „How to Eat Like a Chicagoan”. Chicago's Restaurant Guide. Chicago's Restaurant Guide. Архивирано из оригинала 2002-10-01. г. Приступљено 2002-09-30.
