РУФИН, ТИРАН или ТУРАН (Tyrannius Turranius Rufinus) (с. 345 – 411), калуђер, историчар и преводилац. Рођен у близини Аквилеје (Aquileia) у северној Италији, школовао се у Риму где се спријатељио са св. Јеронимом. Око 373. године отишао је у Египат; овде је упознао Меланију Старију и посетио монахе у пустињи. Неколико година студирао је и у Александрији код Дидима Слепог, и био је под снажним утицајем његовог оригенизма. Године 381. боравио је у Јерусалиму. Са Меланијом је основао мушко-женски манастир на Маслинској гори. После сукоба око Оригеновог учења, вратио се 397. у Италију.
Иако је и сâм био писац, углавном је познат као преводилац грчких богословских књига на латински језик у време када је на Западу познавање грчког језика било у опадању. Његов слободни превод Оригеновог дела De Principiis, једини потпун текст који данас постоји, имао је за циљ да оправда Оригеново ортодоксно учење, али је сам Руфин био укључен у неугодну расправу са некадашњим пријатељем, св. Јеронимом, који је критиковао тенденциозност његовог превода. Превео је и нека Оригенова тумачења Светог писма, Сикстове Sentences (које је приписао папи Сиксту II), Clementine Recognitions, нека дела Василија и Григорија Назијанза, Historia Monachorum (за које се дуго веровало да је он написао) и слободни превод Јевсевијевог дела Црквена историја, са две додатне књиге (засноване вероватно на изгубљеној историји Геласија из Кесарије) које говоре о времену до смрти цара Теодосија I (395). Његово тумачење апостолског Символа вере, које се делимично темељи на Катихетским поукамасв. Кирила Јерусалимског, пример је најранијег целог облика Символа вере из 4. века на латинском језику, какав се користио у Аквилеји и Риму. На позив Паулина из Ноле, написао је тумачење Јаковљевог Благослова дванаесторице патријараха у Пост 49, који иако није оригинално, има одређени значај у историји егзегезе.
