Раја (од арап. رعايا [ra`aya], множ. од رعيّة [ra`iya]; осм. тур. رعايا; тур. râya или reaya) били су припадници ниже класе османског друштва која је плаћала порезе, за разлику од аскера (виша класа) и кула (робови). Раја је чинила више од 90% опште популације милетских заједница. У муслиманском свијету, раја је буквално означава поданика владе или владара. Раја (буквално „припадници стада”) укључивала је хришћане, муслимане и Јевреје који су били опорезовани како би подржали државу и пратећу „професионалну османску” класу.
Међутим, као и у тадашњој и савременој употреби, појам се односио на немуслиманско становништво, које је још називано зими.[2][3] Ријеч је понекад погрешно преведена као „стока”, а не као „стадо” или „поданици”, како би се нагласио нижи статус раје.
У раном Османском царству, припадници раје нису имали право на војној служби, али од касног 16. вијека, муслиманска раја је стекла то право, на жалост неких владајућих класа.
Види још
Референце
Литература