PROFILBARU.COM

Радослав Вучковић
Радослав Вучковић
Лични подаци
Датум рођења	27. март 1949.
Место рођења	Нишевац, Сврљиг, ФНР Југославија

Радослав Вучковић (Нишевац, Сврљиг, 27. март 1949) српски је песник, прозни писац и преводилац.

Биографија

Основну школу учио је у Нишевцу и Сврљигу, гимназију у Нишу и Краљеву и дипломирао на Филозофском факултету у Скoпљу. Био је професор у Средњошколском центру „Братство-јединство“ у Тутину (1978–1981), наставник националне групе предмета у више школа у Хамбургу (1981–1985) , а од 1985. до пензионисања радио у Стручној школи „Душан Тривунац Драгош“ у Сврљигу, неко време и у Електотехнишкој школи „Мија Станимировић“ у Нишу.

Један је од оснивача и дугогодишњи уредник часописа за књижевност, уметност и књижевну баштину „Бдење“, у Сврљигу, у коме је од 2014. до 2020. био главни и одговорни уредник. Уредник је едиције „Бдење“. Пише поезију, кратку причу и преводи с македонског језика. Прве песме за одрасле објавио је у краљевачком „Октобру“, данашња „Повеља“ – 1967. године. Превођен је на енглески, немачки, руски, мађарски, македонски, бугарски... Објављиван је и у Јапану на енглеском језику. Био је члан Удружења књижевника Србије.

Награде

Прва награда за необјављени рукопис Дисово пролеће (штампање књиге), (Чачак 1988);
Прва награда Вукових ластара, (Лозница 1990);
Прва награда за циклус песама (Кикинда 1991);
Прва награда (штампање књиге) за циклус песама (Лесковац 1993);
Прва награда на Чегарским ватрама (Ниш 1993);
Прва награда за циклус песама (Пирот 1998);
Песнички крчаг (Београд 1999);
Прва награда за циклус песама за децу (Дољевац 2000);
Прва награда (штампање књиге) за циклус песама на конкурсу Народне библиотеке Младеновац (Младеновац 2000);
Прва награда на Видовданским песничким сусретима (Соколац 2001);
Прва награда за циклус песама на тему Истина о Србима (Гадишка 2001);
Награда Војислав Илић Млађи за најбољи сонет (Жабари 2010) ;
Прва награда за најбољу песму о завичају, за 2022, Културна заједница Републике Српске у Србији, и часопис "Жрнов". и друге

Дела

Књиге песама

Три срцоказа, Графика, Прокупље, 1970;
Корени и корови, Градска библиотека, Чачак, 1988;
Бунила, Mimo, Београд, 1990;
Тавни наук, Просвета, Ниш 1994;
По распећу, Градска библиотека, Младеновац, 2000;
Песме, Културни центар Сврљиг и Књижевни клуб „Бранко Миљковић“, Сврљиг–Књажевац, 2011;
Одабране и друге песме, Културни центар Сврљиг, Сврљиг, 2012;

Заједничке збирке песама

Са пештерких источника (са четворицом пештерских песника), Међурепубличка заједница за Културно-просвјетну делатност, Пљевља и СИЗ културе Тутун, Пљевља 1987;
Радовање и играње, поезија за децу (са З. Вучићем, Р. Арсићем и В. Јовић), Нишки културни центар, Ниш 2002;
Источно тројство (са З. Вучићем и О. Ристићем), Књижевно друштво „Свети Сава“, Београд 2007;

Преводи с македонског

Атанас Вангелов, Неодређене личне заменице, драма, Културни центар Сврљиг, Сврљиг, 2012;
Антологија македонске књижевности, Јеванђеље по себи, Арка, Смедерево, 2015;
Славе Ђорђо Димоски, Ходање по води, избор из поезије, Уметничка академија Исток, Књажевац, 2018;
Братислав Ташковски, Затварање круга, избор из поезије, Наиспринт, Ниш, 2021;

Литература

Бранко В. Радичевић: Слика без рама (Корени и корови– предговор, Народна библиотека Чачак, Чачак 1988);
Мирољуб Стојановић: Сврљишки књижевни круг (Лесковац, НИП Наша Реч 1993);
Зоран Вучић: Тавни наук Радослава Вучковића (Тавни наук – поговор Просвета, Ниш 1994);
Мирко Иконић: Сонети о нашем усуду (Ниш, Градина, јун-јул-август 1995);
Душан Стојковић: Текстови о сврљишким песницима (Хлеб, камена и меда, Сврљиг – Књажевац 2010);
Душан Стојковић: Разрушена идила (Песме – поговор, Културни центар Сврљиг, Сврљиг 2010)...
Љиљана Лукић: Златне нити мјесечином ткане ( Исток, бр. 33, април – јун, Књажевац 2022).