Године 1522. постао је заповедник флоте од 500 шајки. Заједно се Палом Томоријем потукао је 12. августа1523. код Манђелоса у Срему босанског пашу Ферхата. Иако болестан и стар, после Мохачке битке разбио је једно одељење турске војске код Титела као што је потукао једну одабрану турску чету пред Мохачку битку код Петроварадина1526. године. Поред „цара“ Јована важио је за најугледнију српску личност у Угарској.
У сукобу после угарског пораза на Мохачу (1526) између краља Фердинанда Хабзбуршког и војводе Јована Запоље, он се ставио на страну Јована, од кога је 1527. добио високо достојанство (титулу) — Српског деспота у Угарској.