PROFILBARU.COM

Радета Станковић
Радета Станковић
Лични подаци
Датум рођења	22. фебруар 1905.
Место рођења	Беч, Аустроугарска
Датум смрти	1996
Место смрти	Београд, СР Југославија

Радета Станковић (Беч, 1905 – Београд, 1996) био је југословенски и српски вајар и универзитетски професор.

Биографија

Рођен је 1905. године у Бечу. Завршио је Краљевску академију за уметност и обрт у Загребу код професора Ивана Мештровића 1933. године. Био је на студијским путовањима у Француској, Великој Британији и осталим земљама.^[1] Добио је награду за споменик Скендербегу у Тирани 1939. године.

Први пут је излагао у Београду 1937. године. Учествовао је на бројним колективним изложбама у Југославији и иностранству, а самостално је излагао у Београду 1973. и 1988. године. Био је доцент на Академији ликовних уметности^[1] и затим професор на Академији примењених уметности у Београду од оснивања 1948. до одласка у пензију 1968. године.

Учествовао је 1957. на изложби савремене српске скулптуре, Галерија УЛУС-а, Београд.^[2]

Био је син лекара и члана намесништва др Раденка Станковића.

Стваралаштво

Нека Станковићева значајнија јавна остварења су:

Споменик краљу Александру, Ниш 1939.
Споменик обалском раднику, Београд 1952.
Споменик Жарку Зрењанину, Зрењанин 1952.
Споменик Васи Чарапићу, Београд 1950.
Споменик палим борцима НОБ-а, Опово 1957.
Споменик Народноослободилачкој борби, Кикинда 1967.
Споменик Космајском НОП одреду, Космај 1982.
Споменик „Партизан на вечној стражи“ на Гробљу ослободилаца Београда, Београд 1988.

Галерија

Споменик Васи Чарапићу, Београд
Споменик обалском раднику, Београд
Споменик Жарку Зрењанину, Зрењанин
Споменик Народноослободилачкој борби, Башаид

Види још

Спомен дом вајара Радете Станковића

Извори

^ ^а ^б Милош Бајић, ур. Споменици револуцији: Југославија. „СУБНОР Југославије“ Београд, „Свјетлост“ Сарајево 1968. година, XI стр.
^ „Savremena srpska skulptura”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1957-01-12. Приступљено 2024-01-26.