Проклетство је концепт божанске казне и мучења у загробном животу за радње које су почињене, или у неким случајевима, нису почињене на Земљи.[1]
У староегипатској религиозној традицији, грађани би рецитовали 42 негативне исповести Маати док им је срце било одмеравано пером истине. Уколико је срце грађанина теже од пера, прогутао би их Амут.
Зороастризам је развио есхатолошки концепт Последњег суда под називом Фрашокерети где ће мртви бити ускрснути, а праведници газити кроз реку млека, док ће зли бити спаљени у реци растопљеног метала.
Абрахамске религије као што је хришћанство имају сличне концепте верника који се суочавају са судом последњег дана да би се утврдило где ће провести вечност због свог греха. За проклетог човека се каже да је или у паклу, или да живи у држави у којој су раздвојени од небеса и/или у срамоти од Божје наклоности.
^Man has a malfunctioning or non-functioning noetic faculty in the heart, and it is the task especially of the clergy to apply the cure of unceasing memory of God, otherwise called unceasing prayer or illumination. "Those who have selfless love and are friends of God see God in light—Divine light, while the selfish and impure see God the judge as fire—darkness". [1]Архивирано 27 децембар 2011 на сајту Wayback Machine
Литература
The Justice of God in the Damnation of Sinners Jonathan Edwards, Diggory Press, ISBN978-1-84685-672-3
_-_WGA00472.jpg)
