Президијум Народне скупштине НР Црне Горе био је колективни шеф државе у Народној Републици Црној Гори од 17. априла 1945. до 4. фебруара 1953. године. Настао је трансформацијом Председништва ЦАСНО у Председништво Црногорске народне скупштине, а дефинисан је Уставом НР Црне Горе из 1947. године. Укинут је доношењем Уставног закона, након чега је функција шефа државе у НР Црној Гори пренета на функцију председника Народне скупштине.
Историјат
На Трећем заседању Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Црне Горе и Боке (ЗАВНОЦГиБ) одржаном од 13. до 15. јула 1944. у Колашину ЗАВНОЦГиБ прерасло је у Црногорску антифашистичку скупштину народног ослобођења (ЦАСНО). На истом заседању изабрано је Председништво ЦАСНО, које је имало 15 чланова. Председник је био др Нико Миљанић, потпредседници: Божо Љумовић, Петар Томановић и Јован Ћетковић; секретари: Вељко Зековић и Владо Латаревић, а чланови: Иван Милутиновић, Јово Радовић, Блажо Јовановић, Пеко Дачевић, Марија Митровић, др Мехмед Хоџић, Мирко Крџић, Михаило Грбић и Андрија Мугоша.[1] На наредном заседању, одржаном од 15. до 17. априла 1945. ЦАСНО је прерастао у Црногорску народну скупштину, а Председништво ЦАСНО у Председништво Црногорске народне скупштине, у које су тада изабрани — председник Милош Рашовић, потпредседници: Андрија Мугоша и Јоксим Радовић; секретар Нико Павић и чланови: Милован Ђилас, Божо Љумовић, Јово Андоновић, Милоје Добрашиновић, Веселин Чуквас, Блажо Јовановић, Гавро Цемовић, Саво Челебић и Мухамед Хаџисмаилагић. Председник Предесништва био је уједно и председник Црногорске народне скупштине.[2]
Усвајањем Закона о имену Народне Републике Црне Горе15. фебруара 1946. Председништво Црногорске народне скупштине преименовано је у Президијум Народне скупштине. Након избора за Уставотворну скупштину НР Црне Горе, одржаних 3. новембра 1946, конституисана је Уставотворна скупштина, која је 20. новембра изабрала Президијум Уставотворне скупштине, чији је председник поново био Рашовић. Уставотворна скупштина усвојила је 31. децембра 1946.Устав Народне Републике Црне Горе којим је дефинисана улога Президијума Народне скупштине који је био колективни орган и састојао се од председника, три потпредседника, једног секретара и највише 11 чланова. Истог дана када је усвојен Устав, Президијум Уставотворне скупштине преименован је у Президијум Народне скупштине.
После избора за Народну скупштину одржаних 8. октобра 1950. Народна скупштина је 6. новембра 1950. изабрала нови Президијум чији је председник био Никола Ковачевић. Након што је Народна скупштина ФНРЈ 13. јануара 1953. усвојила Уставни закон о основама друштвеног и политичког уређења ФНРЈ, којим је између осталог укинут Президијум Народне скупштине ФНРЈ, Народна скупштина НР Црне Горе је 4. фебруара 1953. усвојила Уставни закон о основама друштвеног и политичког уређења НР Црне Горе којим је укинут Президијум Народне скупштине Црне Горе.
,_Flag_of_Serbia_(1947%E2%80%931992).svg)
.svg)
