PROFILBARU.COM

Поштовање је позитиван осећај или радња која се показује према некоме или нечему што се сматра важним, или коју поштује. То преноси осећај дивљења због добрих или вредних квалитета а то је и процес одавања части некоме испољавањем бриге, забринутости или бриге о његовим потребама или осећањима.^[1]^[2]

Неки људи могу заслужити поштовање појединаца помажући другима или играјући важне друштвене улоге. У многим културама појединци се сматрају вредним поштовања док не докажу другачије. Куртезије које показују поштовање могу укључивати једноставне речи и изразе као што су „ Хвала “ на западу или „ Намасте “ на индијском потконтиненту или једноставне физичке знакове попут благог наклона, осмеха, директног контакта очима или једноставног стискања руке ; међутим, ти поступци могу имати веома различита тумачења, зависно од културног контекста.

Знакови и други начини исказивања поштовања

Језик

Поштовање је осећај дубоког дивљења према некоме или нечему што потиче због његових способности, квалитета и достигнућа.

Почасност је реч или израз (често изговор ) који показује поштовање када се користи у обраћању или позивању на особу или животињу.

Обично се почасти користе за другу и трећу особу; употреба за прву особу је ређа. Неки језици имају анти-хонорифичне облике прве особе (попут „вашег најнизамијег слуге“ или „ове недостојне особе“) чији је ефекат унапређење релативне части коју приписује друга или трећа особа.

На пример, омаловажавајуће је не употребљавати пристојан језик и почасти када разговарате на јапанском са неким који има виши социјални статус.

У Кини се сматра непристојним некога звати именом, осим ако је особа позната дужи временски период. У ситуацијама везаним за посао, људи се обраћају једни другима по наслову. Код куће се људи често позивају по надимцима или појмовима сродства.^[3] У кинеској култури појединци се често обраћају својим пријатељима као јуниорима и сениорима, чак и ако су само неколико месеци млађи или старији. Када Кинези питају за нечију старост, они то често раде како би знали како да се тој особи обрате.

Физичке гесте

У исламским културама широм света постоји много начина да се искаже поштовање према људима. На пример, препоручује се пољубац у руке родитеља, бака, дедова и наставника. Такође, у казивањима Мухамеда, каже се да ако особа гледа лица родитеља и учитеља са осмехом, Алах ће је сигурно наградити успхом и срећом.

У Индији је уобичајено да се из поштовања, када стопало неке особе случајно додирне књигу или било који писани материјал (који се сматра манифестацијом Сарасвати, богиње знања) или ногу друге особе, следи извињење у облику гесте једне руке (Пранама) десном руком, при чему преступник прво додирује предмет врховима прстију, а потом челом и/или грудима. Ово такође важи за новац, који се сматра манифестацијом богиње богатства Лакшми.^[4] Пранама или додир стопала у индијској култури знак је поштовања. На пример, када дете поздравља своје баке и деке, оно типично додирује својим рукама њихова стопала. У индијској култури верује се да су стопала извор снаге и љубави.^[5]

Многе гесте или физичка дела која су честа на Западу могу се сматрати непоштовањем у Јапану. На пример, не треба директно показивати на некога.^[6] Када се неко поздравља или им се захваљује, може се сматрати увредљивим ако се особа нижег статуса не сагне ниже од особе са вишим статусом. Трајање и ниво сагињања зависи од многих фактора као што су старост и статус.^[7] Неки знакови физичког поштовања односе се само на жене. Ако жена не носи козметику или грудњак, могуће је да ће она бити сматрана непрофесионалном или ће други помислити да је не занима статус.^[6]

Кина

Кинеска култура

За разлику од јапанске културе, у кинеској култури није неопходно да се људи клањају једни другима као поздрав или гест за растанак. Клањање је углавном резервисано као знак поштовања према старијима и прецима. При клањању стављају песницу десне руке у длан леве у нивоу стомака. Што је дубљи наклон, то показују више поштовања.

У кинеској култури нема много учешћа физичког контакта, посебно у погледу пословиних односа, јер се то може посматрати као превише лежерно, дакле неучтиво. Сматра се непристојним пљеснути, тапшати или стављати руку око рамена другог.^[8] Међутим, наклоност у истополним пријатељствима у источној Азији је много израженија него на Западу. Пријатељи истог пола ће се често видети са рукама једни око других, држећи се за руке и са другим знацима физичке наклоности.^[9]

Клањање,^[10]^[11] или клечање и поклањање тако дубоко да чело додирује под, практикује се током богослужења у храмовима. Поклањање је моћан гест резервисан углавном за одавање почасти мртвима или одавање дубоког поштовања у храму.^[3]

Многи кодекси понашања се врте око тога да млади људи показују поштовање према старијим људима. Поштовање родитеља^[12] је главни пример врлине поштовања својих предака, породице и старијих. Као и у многим културама, од млађих Кинеза се очекује да се повинују старијим људима, да им дозволе да први говоре, да седну за њима и да им не противрече. Понекад када старија особа уђе у собу, сви устају. Људи се често представљају од најстаријих до најмлађих. Често ће се млађи људи потрудити да отворе врата својим старијима и да не прекрсте ноге пред њима. Што особа постаје старија, то очекује да буде третирана са више поштовања.^[3]

Поштовање као културна вредност

Знак у Сан Жуан да Бара на коме пише „*поштуј ако желиш да те поштују*“

Аутохтона америчка култура

У многим аутохтоним америчким друштвима поштовање служи као важан концепт који се вреднује у аутохтоној америчкој култури. Поред цењења или уважавања, поштовање се посматра као морална вредност која поучава аутохтоне појединце о њиховој култури. Ова морална вредност се третира као процес који утиче на учешће у заједници и такође помаже појединцима да се развију и интегришу у заједницу своје културе. Вредност поштовања се учи у детињству, јер је процес учешћа деце домородачке заједнице и учења о њиховој заједници важан аспект културе.^[13]

Поштовање као облик понашања и учешћа је посебно важно у детињству, јер служи као основа како се деца морају понашати у својој заједници. Деца се баве зрелим активностима као што су кување за породицу, прање и чишћење куће, брига о вршњацима одојчади и рад на усеву. Аутохтона деца уче да своје учешће у овим активностима виде као израз поштовања. Кроз овакав начин учешћа у активностима поштовања деца не само да уче о култури већ је и практикују.^[14]

Референце

^ „Definition of RESPECT”. Merriam Webster. Приступљено 13. 12. 2017.
^ „Definition of "respect"”. Cambridge Dictionary. Приступљено 14. 12. 2017.
^ ^а ^б ^в Protocol Professionals, Inc. | Chinese Etiquette & Protocol
^ DeBruyn, Pippa; Bain, Keith; Venkatraman, Niloufer. (2010). Frommer's India. Wiley. стр. 76. ISBN 978-0-470-64580-2. .
^ Chatterjee, Gautam (2001). Sacred Hindu Symbols. Abhinav Publications. стр. 47—48. ISBN 978-81-7017-397-7. .
^ ^а ^б „Lodging Options - Experience Tokyo”. 31. 10. 2007. Архивирано из оригинала 31. 10. 2007. г. Приступљено 22. 10. 2017.
^ „Cultural Variations In Body Language”. westsidetoastmasters.com. Приступљено 22. 10. 2017.
^ „China - Language, Culture, Customs and Etiquette”. www.commisceo-global.com. Приступљено 22. 10. 2017.
^ Kline, Susan L.; Horton, Brian; Zhang, Shuangyue (2008). „Communicating love: Comparisons between American and East Asian university students”. International Journal of Intercultural Relations. 32 (3): 200—214. doi:10.1016/j.ijintrel.2008.01.006.
^ Kipnis, Andrew B. (1997). „Kowtowing”. Producing Guanxi: Sentiment, Self, and Subculture in a North China Village (на језику: енглески). Duke University Press. стр. 75—83. ISBN 978-0-8223-1873-6.
^ Ge Feng; Zhengming Du (2016). Traditional Chinese Rites and Rituals. Cambridge Scholars Publishing. стр. 110. ISBN 9781443887830.
^ Ebrey, Patricia Buckley. „Paintings with political agendas”. A Visual Sourcebook of Chinese Civilization. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 12. 1. 2012.
^ Fernandez, David-Lorente (2012). „Ser respetuoso es ser persona. El niño y la pedagogía moral de Los Nahuas del Centro de México”. Revista de Dialectología y Tradiciones Populares. 67 (2): 431—452. doi:10.3989/rdtp.2012.16 .
^ „Official Guide to Government Information and Services - USAGov”. usa.gov. Приступљено 22. 10. 2017.

Литература

Bloch, D (1993). Positive self-talk for children, Teaching self-esteem through affirmations, A guide for parents, teachers, and counselors. New York: Bantam Books.
Braman, O. R (1997). The oppositional child. Indiana: Kidsrights.
Brown, Asa D (2012). Respect. . Приступљено February 16, 2012.
Bueno, L (2012). Teaching children about respect. . Приступљено February 14, 2012.
Eriwn, E., Soodak, L. (2012). „Respecting differences: Everyday ways to teach children about respect”. PBS. Архивирано из оригинала 20. 04. 2019. г. . Приступљено February
Zalta, Edward N. (ур.). „Respect”. Stanford Encyclopedia of Philosophy.
El Bernoussi, Zaynab (2014). „The postcolonial politics of dignity: From the 1956 Suez nationalization to the 2011 Revolution in Egypt”. International Sociology. 30 (4): 367—82. S2CID 220723176. doi:10.1177/0268580914537848.
Andorno, Roberto (јануар 2009). „Human dignity and human rights as a common ground for a global bioethics”. Journal of Medicine & Philosophy. 34 (3): 223—40. PMID 19386998. doi:10.1093/jmp/jhp023. .
Saccà, Luigi (2013). „A Biophilosophical Model of Human Dignity: The Argument from Development in a Four-Dimensionalist Perspective”. International Journal of Applied Philosophy. 27 (2): 175—94. doi:10.5840/ijap20131221.
Folot, Eric. "Human Dignity (Part 1): Its Critics" http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=2354171 and http://www.legavox.fr/blog/ethos/dignite-humaine-partie-detracteurs-12702.htm
Thomas De Koninck, De la dignité humaine, Paris, Quadrige/PUF, 1995, 2nd ed. in 2002 (Award "La Bruyère" of the Académie française, 1996).
Thomas De Koninck (2009). „Protecting Human Dignity in Research Involving Humans”. Journal of Academic Ethics. 7 (1–2): 17—25. doi:10.1007/s10805-009-9086-z.
Pele, Antonio. Una aproximación al concepto de dignidad humana Universitas. Revista de filosofía, derecho y política (Spain), Nº. 1, 2004 2005, pp. 9–13.
Piechowiak, Marek. Plato's Conception of Justice and the Question of Human Dignity. Berlin: Peter Lang, 2019.
Sweet, William. (PDF) https://web.archive.org/web/20110823153443/http://old.fedcan.ca/english/pdf/advocacy/BOHSweet0507.pdf. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 08. 2011. г. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). 'Whose Dignity is it Anyway? Lecture presented as part of the 'Breakfast on the Hill' series, Parliament Hill, Ottawa, Canada, May 2007.
Dignity Spiritualwiki
Dilley, Stephen and Nathan Palpant (eds.), Human Dignity in Bioethics. From Worldviews to the Public Square. New York: Routledge, 2013. [1]
Spiegel, Alix: For The Dying, A Chance To Rewrite Life, Radio Feature about dignity therapy, an end-of-life treatment created Harvey Chochinov, NPR, 12. September 2011 (link checked 15. Octobre 2014).
Salehi, Hamid Reza (2013). „Human Dignity from the Viewpoint of Iranian Law”. Journal of Bioethical Inquiry. 10 (2): 135—136. PMID 23765396. S2CID 44332313. doi:10.1007/s11673-013-9437-8. .
Fairbank, John K., and Ssu-yu Teng (1941). „On the Ch'ing tributary system.”. Harvard Journal of Asiatic Studies. 6 (2): 135—246. JSTOR 2718006. doi:10.2307/2718006.
Frevert, Ute. "Kneeling and the Protocol of Humiliation." in by Benno Gammerl, Philipp Nielsen, and Margrit, eds. Encounters with Emotions: Negotiating Cultural Differences since Early Modernity (2019): pp. 133–159 excerpt.
Gao, Hao. "The "Inner Kowtow Controversy" During the Amherst Embassy to China, 1816–1817." Gao, Hao (2016). „The "Inner Kowtow Controversy" During the Amherst Embassy to China, 1816–1817”. Diplomacy & Statecraft. 27 (4): 595—614. doi:10.1080/09592296.2016.1238691. hdl:10871/34953. . .
Hevia, James L. „‘The ultimate gesture of deference and debasement’: kowtowing in China.”. Past and Present (4): 212—234. 2009.
Pritchard, Earl H (1943). „The kotow in the Macartney embassy to China in 1793.”. Journal of Asian Studies. 2 (2): 163—203. JSTOR 2049496. doi:10.2307/2049496.
Reinders, Eric (2015). Buddhist and Christian Responses to the Kowtow Problem in China. Bloomsbury Publishing. стр. 139. ISBN 9781474227292.
Rockhill, William Woodville (1897). „Diplomatic Missions to the Court of China: The Kotow Question II”. The American Historical Review. 2 (3): 627—643. JSTOR 1833980. doi:10.2307/1833980. (Apr. 1897), pp. 427–442.
Rockhill, William Woodville (1897). „Diplomatic Missions to the Court of China: The Kotow Question I”. The American Historical Review. 2 (4): 427—442. JSTOR 1833398. doi:10.2307/1833398. (Jul. 1897), pp. 627–643.
Baker, Hugh D. R. (1979), Chinese Family and Kinship, Columbia University Press
Chan, Alan Kam-leung; Tan, Sor-hoon (2004), „Introduction”, Filial Piety in Chinese Thought and History, Psychology Press, стр. 1–11, ISBN 978-0-415-33365-8
Ch'en, Kenneth (1968), „Filial Piety in Chinese Buddhism”, Harvard Journal of Asiatic Studies, 28: 81—97, ISSN 0073-0548, JSTOR 2718595, doi:10.2307/2718595
Chang, Wonsuk; Kalmanson, Leah (8. 11. 2010), Confucianism in Context: Classic Philosophy and Contemporary Issues, East Asia and Beyond, SUNY Press, ISBN 978-1-4384-3191-8
Ch'en, K. (1973), The Chinese Transformation of Buddhism, Princeton University Press
Chow, N. (2009), „Filial Piety in Asian Chinese Communities”, Ур.: Sung, K.T.; Kim, B.J., Respect for the Elderly: Implications for Human Service Providers, University Press of America, стр. 319—24, ISBN 978-0-7618-4530-0
Cole, R. Alan (1994), Mothers and Sons in Chinese Buddhism, Stanford University Press, ISBN 978-0-8047-6510-7
Cong, Y. (2004), „Doctor–family–patient Relationship: The Chinese Paradigm of Informed Consent”, The Journal of Medicine and Philosophy, 29 (2): 149—78, PMID 15371185, doi:10.1076/jmep.29.2.149.31506
Fu, P.P.; Tsui, A.S. (2003), „Utilizing Printed Media to Understand Desired Leadership Attributes in the People's Republic of China”, Asia Pacific Journal of Management, 20 (4): 423—46, S2CID 150686669, doi:10.1023/A:1026373124564
Fung, H.H.; Cheng, S.T. (2010), „Psychology and Aging in the Land of the Panda”, Oxford Handbook of Chinese Psychology, Oxford University Press, стр. 309—26, ISBN 978-0-19-954185-0
Hamilton, G.G. (1990), „Patriarchy, Patrimonialism, and Filial Piety: A Comparison of China and Western Europe”, British Journal of Sociology, 41 (1): 77—104, JSTOR 591019, doi:10.2307/591019
Ho, D. Y. F. (1994), „Filial Piety, Authoritarian Moralism and Cognitive Conservatism in Chinese Societies”, Genetic, Social, and General Psychology Monographs, 120 (3): 349—65, ISSN 8756-7547, PMID 7926697, hdl:10722/53184
Hsu, C.Y.; O'Connor, M.; Lee, S. (22. 1. 2009), „Understandings of Death and Dying for People of Chinese Origin”, Death Studies, 33 (2): 153—174, PMID 19143109, S2CID 1446735, doi:10.1080/07481180802440431
Hsu, F.L.K. (1998), „Confucianism in Comparative Context”, Ур.: Slote, Walter H.; Vos, George A. De, Confucianism and the Family, SUNY Press, стр. 53—74, ISBN 978-0-7914-3736-0
Hsu, J. (1985), „Family Relations, Problems and Therapy”, Ур.: Tseng, W.S.; Wu, D.Y.H., Chinese Culture and Mental Health, Academic Press, стр. 95—112
Idema, Wilt L. (2009), Filial Piety and Its Divine Rewards: The Legend of Dong Yong and Weaving Maiden with Related Texts, Hackett Publishing, ISBN 978-1-60384-219-8
Ikels, C. (2004), Filial piety: Practice and Discourse in Contemporary East Asia, Stanford University Press, ISBN 978-0-8047-4791-2
Jordan, D.K. (1998), „Filial Piety in Taiwanese Popular Thought”, Ур.: Slote, Walter H.; Vos, George A. De, Confucianism and the Family, SUNY Press, стр. 267—84, ISBN 978-0-7914-3736-0
King, A.Y.; Bond, M.H. (1985), „The Confucian Paradigm of Man: A Sociological View”, Ур.: Tseng, W.S.; Wu, D.Y.H., Chinese Culture and Mental Health, Academic Press, стр. 2—45
Knapp, K.N. (2014), „Chinese Filial Cannibalism: A Silk Road Import?”, Ур.: Wong, D.C.; Heldt, Gusthav, China and Beyond in the Mediaeval Period: Cultural Crossings and Inter-regional Connections, Cambria Press, стр. 135—49, Архивирано из оригинала 12. 07. 2019. г., Приступљено 12. 07. 2019
Kohn, L. (2004), „Immortal Parents and Universal Kin: Family Values in Medieval Daoism”, Ур.: Chan, A.K.; Tan, S., Filial Piety in Chinese Thought and History, Routledge, стр. 91—109, ISBN 0-203-41388-1
Kunio, M. (2004), „Filial Piety and "Authentic Parents"”, Ур.: Chan, A.K.; Tan, S., Filial Piety in Chinese Thought and History, Routledge, стр. 111—110, ISBN 0-203-41388-1
Kutcher, N. (2006), Mourning in Late Imperial China: Filial Piety and the State, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-03018-2
Kwan, K.L.K. (2000), „Counseling Chinese peoples: Perspectives of Filial Piety” (PDF), Asian Journal of Counseling, 7 (1): 23—41, Архивирано из оригинала (PDF) 05. 07. 2016. г., Приступљено 23. 12. 2018
Li-tian, Fang (2010), China's Buddhist Culture, Cengage Learning Asia, ISBN 978-981-4281-42-3
Mann, S.; Cheng, Y.Y. (2001), Under Confucian Eyes: Writings on Gender in Chinese History, University of California Press, ISBN 978-0-520-22276-2
Oh, Tai K. (фебруар 1991), „Understanding Managerial Values and Behaviour among the Gang of Four: South Korea, Taiwan, Singapore and Hong Kong”, Journal of Management Development, 10 (2): 46—56, doi:10.1108/02621719110141095
Schopen, G. (1997), Bones, Stones, and Buddhist Monks: Collected Papers on the Archaeology, Epigraphy, and Texts of Monastic Buddhism in India, University of Hawaii Press, ISBN 978-0-8248-1870-8
Smith, R.J. (1993), „Buddhism and the "Great Persecution" in China”, Ур.: Keulman, Kenneth, Critical Moments in Religious History, стр. 59—76, Архивирано из оригинала 24. 06. 2019. г., Приступљено 12. 07. 2019
Strong, John (1983), „Filial Piety And Buddhism: The Indian Antecedents to a "Chinese" Problem” (PDF), Ур.: Slater, P.; Wiebe, D., Traditions in Contact and Change: Selected Proceedings of the XIVth Congress Of The International Association for the History Of Religions, 3, Wilfrid Laurier University Press, Архивирано (PDF) из оригинала 06. 05. 2017. г., Приступљено 12. 07. 2019
Sun, F.K.; Long, A.; Boore, J. (фебруар 2007), „The Attitudes of Casualty Nurses in Taiwan to Patients Who Have Attempted Suicide”, Journal of Clinical Nursing, 16 (2): 255—63, PMID 17239060, doi:10.1111/j.1365-2702.2005.01479.x
Sung, K.T. (2001), „Elder Respect: Exploration of Ideals and Forms in East Asia”, Journal of Aging Studies, 15 (1): 13—26, doi:10.1016/S0890-4065(00)00014-1
Sung, K.T. (2009a), „Chinese Young Adults and Elder Respect Expressions in Modern Times”, Ур.: Sung, K.T.; Kim, B.J., Respect for the Elderly: Implications for Human Service Providers, University Press of America, стр. 179—216, ISBN 978-0-7618-4530-0
Sung, K.T. (2009b), „Repayment for Parents' Kindness: Buddhist Way”, Ур.: Sung, K.T.; Kim, B.J., Respect for the Elderly: Implications for Human Service Providers, University Press of America, стр. 353—66, ISBN 978-0-7618-4530-0
Truitt, Allison (2015), „Not a Day but a Vu Lan Season: Celebrating Filial Piety in the Vietnamese Diaspora”, Journal of Asian American Studies, 18 (3): 289—311, S2CID 147509428, doi:10.1353/jaas.2015.0025
Wang, K.T.; Yuen, M.; Slaney, R.B. (31. 7. 2008), „Perfectionism, Depression, Loneliness, and Life Satisfaction”, The Counseling Psychologist, 37 (2): 249—74, S2CID 145670225, doi:10.1177/0011000008315975
Wilson, Liz (јун 2014), „Buddhism and Family”, Religion Compass, 8 (6): 188—198, S2CID 143311213, doi:10.1111/rec3.12107, Архивирано из оригинала 26. 03. 2023. г., Приступљено 12. 07. 2019
Whyte, M.K. (2004), „Filial Obligations in Chinese Families: Paradoxes of Modernization” (PDF), Ур.: Ikels, Charlotte, Filial Piety: Practice and Discourse in Contemporary East Asia, Stanford University Press, стр. 106—27, ISBN 0-8047-4790-3, Архивирано (PDF) из оригинала 25. 01. 2022. г., Приступљено 28. 01. 2019
Xing, G. (2012), „Chinese Translation of Buddhist Sūtras Related to Filial Piety as a Response to Confucian Criticism of Buddhists Being Unfilial”, Ур.: Sharma, Anita, Buddhism in East Asia: Aspects of History's First Universal Religion Presented in the Modern Context, Vidyanidhi Prakashan, стр. 75—86, ISBN 9789380651408, Архивирано из оригинала 12. 07. 2019. г., Приступљено 12. 07. 2019
Xing, G. (2016), „The Teaching and Practice of Filial Piety in Buddhism” (PDF), Journal of Law and Religion, 31 (2): 212—26, ISSN 1076-9005, Архивирано (PDF) из оригинала 06. 03. 2019. г., Приступљено 12. 07. 2019
Xing, G. (март 2018), „Buddhism, Practices, Applications, and Concepts - Filial Piety in Chinese Buddhism”, Oxford Research Encyclopedia of Religion, ISBN 978-0-19-934037-8, doi:10.1093/acrefore/9780199340378.013.559, Архивирано из оригинала 15. 06. 2019. г., Приступљено 12. 07. 2019
Yee, B.W.K. (2006), „Filial Piety”, Ур.: Jackson, Y., Encyclopedia of Multicultural Psychology, SAGE Publications, стр. 214, ISBN 978-1-4522-6556-8
Yim, D. (1998), „Psychocultural Features of Ancestor Worship”, Ур.: Slote, Walter H.; Vos, George A. De, Confucianism and the Family, SUNY Press, стр. 163—86, ISBN 978-0-7914-3736-0
Zurcher, E. (2007), The Buddhist Conquest of China: The Spread and Adaptation of Buddhism in Early Medieval China (3rd изд.), Brill Publishers, ISBN 978-90-04-15604-3
Berezkin, Rostislav (21. 2. 2015), „Pictorial Versions of the Mulian Story in East Asia (Tenth–Seventeenth Centuries): On the Connections of Religious Painting and Storytelling”, Fudan Journal of the Humanities and Social Sciences, 8 (1): 95—120, S2CID 146215342, doi:10.1007/s40647-015-0060-4
Traylor, K.L. (1988), Chinese Filial Piety, Eastern Press
Xing, G. (2005), „Filial Piety in Early Buddhism”, Journal of Buddhist Ethics (12): 82—106

Спољашње везе

Essay on Respect
Respect Research Group: Multidisciplinary research project on interpersonal respect, with additional quotes, gallery, literature
„Respect Scoreboard”. Архивирано из оригинала 07. 09. 2009. г.
Beach, M. C.; Duggan, P. S.; Cassel, C. K.; Geller, G. (2007). „What Does 'Respect' Mean?”. Journal of General Internal Medicine. 22 (5): 692—695. PMC 1852905 . PMID 17443381. doi:10.1007/s11606-006-0054-7.

[1] „Definition of RESPECT”. Merriam Webster. Приступљено 13. 12. 2017.

[2] „Definition of "respect"”. Cambridge Dictionary. Приступљено 14. 12. 2017.

[autogenerated1-3] а ^б ^в Protocol Professionals, Inc. | Chinese Etiquette & Protocol

[4] DeBruyn, Pippa; Bain, Keith; Venkatraman, Niloufer. (2010). Frommer's India. Wiley. стр. 76. ISBN 978-0-470-64580-2. .

[5] Chatterjee, Gautam (2001). Sacred Hindu Symbols. Abhinav Publications. стр. 47—48. ISBN 978-81-7017-397-7. .

[fodors.com-6] а ^б „Lodging Options - Experience Tokyo”. 31. 10. 2007. Архивирано из оригинала 31. 10. 2007. г. Приступљено 22. 10. 2017.

[7] „Cultural Variations In Body Language”. westsidetoastmasters.com. Приступљено 22. 10. 2017.

[8] „China - Language, Culture, Customs and Etiquette”. www.commisceo-global.com. Приступљено 22. 10. 2017.

[9] Kline, Susan L.; Horton, Brian; Zhang, Shuangyue (2008). „Communicating love: Comparisons between American and East Asian university students”. International Journal of Intercultural Relations. 32 (3): 200—214. doi:10.1016/j.ijintrel.2008.01.006.

[:0-10] Kipnis, Andrew B. (1997). „Kowtowing”. Producing Guanxi: Sentiment, Self, and Subculture in a North China Village (на језику: енглески). Duke University Press. стр. 75—83. ISBN 978-0-8223-1873-6.

[11] Ge Feng; Zhengming Du (2016). Traditional Chinese Rites and Rituals. Cambridge Scholars Publishing. стр. 110. ISBN 9781443887830.

[12] Ebrey, Patricia Buckley. „Paintings with political agendas”. A Visual Sourcebook of Chinese Civilization. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 12. 1. 2012.

[13] Fernandez, David-Lorente (2012). „Ser respetuoso es ser persona. El niño y la pedagogía moral de Los Nahuas del Centro de México”. Revista de Dialectología y Tradiciones Populares. 67 (2): 431—452. doi:10.3989/rdtp.2012.16 .

[14] „Official Guide to Government Information and Services - USAGov”. usa.gov. Приступљено 22. 10. 2017.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]