У духу је других филмова катастрофе с почетка до средине 1970-их. Приказан је у децембру 1972. године, а постао је филм с највећом зарадом те године, зарадивши преко 125 милиона долара широм света. Номинован је за осам Оскара, што га чини једним од филмова с највише номинација свих времена.[3] Освојио је два Оскара, као и по једну награду Златни глобус и награду БАФТА.[4] Наставак, Последња Посејдонова авантура, приказан је 1979. године.
Радња
Посејдон, највећи прекоокеански брод, креће на пловидбу 31. децембра. Неколико минута после поноћи, капетан Харисон примети један од највећих плимских таласа. То је задња слика коју ће Харисон заједно са путницима и члановима посаде видети у свом животу, јер ће управо тај талас преврнути њихов брод.
Тек неколицина њих је преживела: Мајк Рого, Линда Рого, Ејкрс, Бел и Мени Розен. Храбри свештеник Френк Скот предводиће их у очајничком покушају да се са палубе која је потонула попну у потпалубље које је једино изнад површине воде.
^Solomon, Aubrey. Twentieth Century Fox: A Corporate and Financial History (The Scarecrow Filmmakers Series). Lanham, Maryland: Scarecrow Press. 1989. ISBN978-0-8108-4244-1. стр. 256.
