Атар насеља се налази на територији катастарске општине Понеш. Село је на косама око Понешког потока, а у подножју понешке Чуке[а][2]. Воду за пиће добија из чесама и бунара. Топографски су називи за њиве: Летевце, Палево, Орма, Искрут, Ступови, Друм, Гаревине, Смиље; за шуму: Крива Падина, Градиште.[3]
Село је разбијеног типа. Дели се на три махале: Мусељачку, Марковачку или Арнаутску и Муаџерску махалу. Између првих двеју махала је раздаљина нешто више од 100 m а Муаџерска махала је поред Брасаљске реке на 1,5 km удаљена од главног дела села.[3]
Историја
Понеш је старо село. У повељи цара Душана 1348. године помиње се под именом Пониша оу Мораве (?) (Пониша[4] оу Моравѣ) са влашким становништвом. У путопису Курипешића из 1530. године помиње се под именом Горњи Понеш (Ober Ponesha). У османско време, село је било ослобођено намета, по легенди зато што је један младић оправио кола султана Бајазита — намети су поново уведени у време султана Абдул Хамида.[5] У попису из 1912. године наводи се да у селу има 54 српска домаћинства.[6] На врху Чуке се налази град у рушевинама[4], звани Градиште или Каљаја.[3]
Географија
Изнад села издиже се Понешка чука, купасто узвишење вулканског порекла. Понешка чука налази се поред магистралног пута Приштина-Гњилане, удаљена 8 km западно од Гњилана, седишта општине којој припада село Понеш. Њена апсолутна висина износи 839 m, релативна висина 140 m, док је у основи широка око 800 m. Има симетричне стране са благим нагибом падина, а изграђена је од латита. Латити се овде јављају као изливи на раседној граници горњојурских и горњокредних седимената.
Латити су свеже и чврсте стене холокристаласто-порфирске структуре са честим уклопцима седиментних стена јуре и креде. Изграђени су од калијског фелдспата, плагиокласа, монокличног пироксена и биотита. Фенокристал је санидин који уклапа зрна андезина. Северозападно и западно од Понешке чуке изливене су веће масе трахита и трахитских бреча. Процена је да је старост вулканске структуре Понешка чука средње-олигоценска.[7]
Мусељаци (39 куће). (Мусељаци 23 куће и Зозићи 16 куће, славе Ђурђиц), старинци „од фет” (од Косовске битке). Презиме им је дошло, кажу, што су некад њихови преци добили муселимство (старешинство у нахији) као награду што су код свог села оправили поломљена кола некој турској царици кад је ишла на Косово да види Муратов гроб. Уверавају да су имали и ферман о свом муселимству и да су га 1911. године дали царским доглавницима да га предаду цару кад је био на Косову. Ферман им више није враћен.
Досељени из северне Албаније, пре него што су досељени у ово село, живели су у околини Скопља, да би се потом доселили у Церницу и одатле се преселили у Понеш око 1810. године. Укупно их је било 30 кућа, од фиса Шаље.
^ абвгАтанасије Урошевић — Новобрдска Крива река, страна 65 и 66 (Насеља и порекло становништва (књига 32) — Српски етнографкси зборник (књига LX), Београд 1951.)[1]
^ абPONES (in the Middle Ages Ponisa, Gnjilane): 1. ruins of a church on the site called Letovac; 2. remains of a church in the present-day Orthodox cemetery; 3. old ruins of a fortress, above the village.[2][3](језик: енглески)
^Ђорђе Микић — Друштвене и економске прилике косовских Срба у XIX и почетком XX века – Од чифчијства до банкарства, страна 214 (Посебна издања (књига DLXXXVIII) — Српска академија и уметности, Београд 1988.)[4][мртва веза]
.jpg)
.svg)
_1.jpg)
_2.jpg)
