По Вуку Караџићу[1]: Плитвица је село у Хрватској, у малој Капели, код којега има осам језера, од којих шест падају једно у друго а из седмог пада река Корана.[2]
У селу Садиловцу је 1871. године било седиште парохије, којој је припадало о село Плитвица. То је била парохија првог платног разреда са осам села, у Плашчанском протопрезвирату. Православна црква у Садиловцу је била посвећена празнику Рођењу Богородице. Месни парох је тада поп Јован Радмановић.[3]
Око Плитвичких језера било је увек много Срба становника. Тридесетих година 20. века чинили су 2/3 становништва. Али ту није било православне цркве; морали су верници ићи по 15 километара до свештеника. Године 1933. основана је ту прва православна парохија са око 2000 душа. Богослужења су одржавана у филијалној цркви у Плитвичком Љесковцу. Почело се тада радити на изградњи православне богомоље у седишту парохије; изабран је Одбор за градњу на челу са председником Стеваном Калембером рентијером и председником православне црквене општине у Загребу.[4]
У Другом светском рату од стране хрватских усташа село је спаљено.[6]
Плитвица Село се од распада Југославије до августа 1995. године налазило у Републици Српској Крајини. Дана 31. марта 1991. године специјалци МУП Хрватске напали су Плитвице.[7] До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Кореница.
Становништво
Према попису из 1991. године, насеље Плитвица Село је имало 192 становника, међу којима је било 139 Срба, 19 Хрвата, 17 Југословена и 17 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Плитвица Село је имало 36 становника.[8] Према попису становништва из 2011. године, насеље Плитвица Село је имало 44 становника.[9]
