Пластид

Биљне ћелије са видљивим Хлоропластима.

Пластиди су ћелијске органеле са врло разноврсним биохемијским и физиолошким функцијама.^[1] Сматра се да су настали ендосимбиозом еукариотске ћелије и фотосинтетичких бактерија.

Садрже сопствену ДНК која се репликује независно од репликације ДНК једра па нови пластиди настају деобама већ постојећих пластида у ћелији. Сваки тип пластида у зависности од потреба ћелије и спољашњих фактора може прећи у неки други тип.

Типови пластида

Типови пластида у биљкама

1. Пропластиди су мали, безбојни недиференцирани пластиди који се налазе у меристемским ћелијама изданка и корена. Од њих настају различите врсте пластида. Имају изглед малих вакуола окружених двојном мембраном по чему се разликују од вакуола. Ако је биљка нормално осветљена од пропластида ће се развити хлоропласти, ако је у тами онда леукопласти.
2. Хлоропласти (chloros = зелен) су фотосинтетички активни пластиди, садрже зелени пигмент хлорофил
3. Хромопласти (chromos = боја) су жуто до црвено обојени пластиди, најчешће присутни у цветовима и плодовима. У њима се налазе велике количине пигмената из групе каротеноида (каротени и ксантофили). Настају најчешће од хлоропласта који се мењају при сазревању биљака. Имају важну еколошку улогу – у привлачењу опрашивача цветова и расејавача плодова.
4. Леукопласти (leucos = безбојан) су безбојни пластиди који се могу наћи у различитим ткивима. Имају улогу у магационирању хранљивих материја, присутни су у органима у којима се чувају резервне хранљиве материје (кртоле, луковице, семена, плодови итд.), а могу се разликовати:
   • протеинопласти (у њима се нагомилавају протеини),
   • елајопласти (акомулирају резервне липиде) и
   • амилопласти (amilum = скроб) у којима се синтетише и акомулира скроб.

Биљка која је од исклијавања држана у сталном мраку биће етиолирана (безбојна). Пластиди биљке расле у мраку су такође безбојни јер не садрже пигменте и називају се етиопласти.

Види још

• Митохондрија

Референце

1. Sato, N. (2006). „Origin and Evolution of Plastids: Genomic View on the Unification and Diversity of Plastids”. Ур.: R.R. Wise; J.K. Hoober. The Structure and Function of Plastids. 23. Springer Netherlands. стр. 75—102. ISBN 978-1-4020-4060-3. doi:10.1007/978-1-4020-4061-0_4. 

Литература

• A Novel View of Chloroplast Structure: contains fluorescence images of chloroplasts and stromules as well as an easy to read chapter.
• Wycliffe P, Sitbon F, Wernersson J, Ezcurra I, Ellerström M, Rask L (2005). „Continuous expression in tobacco leaves of a Brassica napus PEND homologue blocks differentiation of plastids and development of palisade cells”. Plant J. 44 (1): 1—15. PMID 16167891. doi:10.1111/j.1365-313X.2005.02482.x. 
• Birky CW (2001). „The inheritance of genes in mitochondria and chloroplasts: laws, mechanisms, and models”. Annu. Rev. Genet. 35: 125—48. PMID 11700280. doi:10.1146/annurev.genet.35.102401.090231. Архивирано из оригинала 13. 09. 2019. г. Приступљено 23. 11. 2016.  PDF
• Chan CX, Bhattacharya D (2010). „The origins of plastids”. Nature Education. 3 (9): 84. 
• Bhattacharya, D., ур. (1997). Origins of Algae and their Plastids. New York: Springer-Verlag/Wein. ISBN 3-211-83036-7. 
• Gould SB, Waller RR, McFadden GI (2008). Plastid evolution. Annu Rev Plant Biol 59: 491–517.
• Keeling P (2010). „The endosymbiotic origin, diversification and fate of plastids.”. Philos Trans R Soc Lond B Biol Sci. 365 (1541): 729—48. 

Спољашње везе

• БиоНет Школа Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2009)
• Transplastomic plants for biocontainment (biological confinement of transgenes) — Co-extra research project on coexistence and traceability of GM and non-GM supply chains
• Tree of Life Eukaryotes Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2012)