Пинакотека био (израз из грчког, Pinacoteca, Pinacotheca) је у прво време назив за вотивне (поклоњене) слике у крилу Пропилеји на Акропољу. Од ренесансе се израз употребљава за обележавање јавне галерије слика.
Музеј Стара пинакотека пројектовао је архитектаЛео фон Кленце године 1826—1836. по иницијативи баварског краља Лудвига I. Музеј је требало да постане галерија са значајном уметничком збирком коју је у Баварској сакупила позната породица владарског рода Вителсбаха. Из дела колекције најзначајнији су Албрехт Алтдорфер и његова слика Битка код Иса која је у галерији све до данашњих дана.
Галерија у Фиренци представља највећу ренесансну пинакотеку, а зграда је требало да буде седиште тринаест магистратура у фиренци, које су биле поверене управи фирентинске републике. Косимо I де Медичи је 1561. године одлучио да Уфици буде у близини Палате дела Сињоре да би могао боље да је контролише.
Галерија у Венецији поседује најзначајнију збирку венецијанског сликарства од 14. века до 18. века. У 19. веку морала је Аустрија да се одрекне свога полажаја на Апенинском полуострву и Венеције које је после хиљадугодишње аутономије постала део Италијанске краљевине створене од стране Наполеона Бонапарте. У то доба уметнички предмети који нису били продати или се нису изгубили били су сакупљени у „Академији“ са дидактичким циљевима.
У касно барокној палати налази се збирка ренесансне уметности, нарочито из Венеције. Пинакотека је нестала за време владавине Наполеона Бонапарте по угледу на париски Лувр. Ту је сакупљен велики број фресака из 14. до 16. века, као и олтарске слике великих димензија. Године 1803. ова пинакотека је постала део Академије лепих уметности.
Галерију су у 19. веку основали колекционари и трговци за разлику од Лувра и на иницијативу Роберта Банкса Џенкинсона (Robert Banks Jenkinson) који је желео да сакупи дела сликарских школа и понуди их јавности и који је 1824. године купио уметничку збирку од оснивачке банке трговца Џона Јулија Ангерштајна (John Julio Angerstein) и његове Лојдове банке и тако је била ова галерија премештена на данашње место на Трафалгар скверу (Trafalgar Square).
Улаз је од 1838. године бесплатан.
Литература
W. Ehrlich: Die griechische Tafelmalerei und die Entstehung der Pinakothek. In: Altertum 23 (1977), S. 110-119
Christoph Höcker: Metzler Lexikon antiker Architektur. 2. Aufl. Metzler, Stuttgart 2008. ISBN978-3-476-02294-3. S. 196
