До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Сисак. Петрињци су се од распада Југославије до августа 1995. године налазили у Републици Српској Крајини.
Други светски рат
Свештеник из Суње Јосип Орлић са револвером у руци је нагонио Србе да промене веру. Када је у јесен 1941. године са неколико усташа дошао у село Петрињце наредио је сеоском старешини да сазове Србе у школу на збор. Окупљеним Србима одржао је говор у коме је „споменуо да је римокатолицизам најстарија вјера на свијету и да је само то права вјера. Срби су раније били Хрвати и припадали су раније римокатоличкој вјери па су доцније отпали од вјере. Пошто у НДХ не смје бити никакве вјере осим римокатоличке, то се и Срби имају да врате у римокатоличку вјеру па ће тако постати равноправни са Хрватима.
У селу Петрињцима, пошто је претходно била опљачкана, црква је срушена у лето 1941. године. Грађевински материјал од срушене цркве одвукли су житељи околних хрватских села. “У августу 1941. сви Хрвати су учествовали у рушењу српских цркава у нашем срезу. Дрвену грађу од порушених цркава у овоме срезу морали су сами Срби да превозе у хрватске куће, док су остали материјал и звона одвозили сами Хрвати у Суњу и Петрињу."[1]
Становништво
На попису становништва 2011. године, Петрињци су имали 183 становника.
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Петрињци је имало 242 становника, следећег националног састава:
^Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 174