Петар Бергамо |
---|
|
Датум рођења | (1930-02-27)27. фебруар 1930. |
---|
Место рођења | Сплит, Краљевина Југославија |
---|
Датум смрти | 4. септембар 2022.(2022-09-04) (92 год.) |
---|
Место смрти | Загреб, |
---|
|
Период | Позни романтизам |
---|
Најважнија дела | Студије за симфонијски оркестар опус 7 Прва симфинија опус 2 Варијацију на непрекидну тему за клавир опус 3 |
---|
|
Награде | Седмојулска награда 1963. |
---|
Петар Бергамо (Мућ поред Сплитa, 27. фебруар 1930 – Загреб, 4. септембар 2022)[1] био је југословенски композитор. Добитник је „Седмојулске награде“ године 1963. за дело Студије за симфонијски оркестар опус 7, које је препознато као једно од најзначајнијих дела савремене српске музике.[2]
Биографија
Петар Бергамо је рођен 27. фебруара у Сплиту, у Хрватској, у Краљевини Југославији. Завршио је Музичку академију у Београду 1960. године, где је студирао композицију код Станојла Рајичића и дириговање код Живојина Здравковића. Такође је завршио постдипломске студије композиције на истој Академији 1964. године. Био је асистент и професор композиције и инструмента у периоду од 1965. до 1972. године. Након тога следеће три године је био музички уредник на Universal Edition у Бечу.
Дела
Бергамо је написао две симфоније, дела за хор, песме за децу, партитуру за филм и музику за радио. У почетку свог стварања, Бергамо је писао у позном романтичарском стилу. Касније, његови радови показују повећање тенденције атоналности и ослобађање од традиционалних устаљених облика изражавања. Његов опус обухвата:
Извори
Спољашње везе