НОП одред Звијезда формиран је у првој половини октобра 1941. на планини Звијезди у источној Босни (између Вареша и Олова) од Црновршког батаљона, Семизовачког одреда и Варешке чете. Већ у новембру имао је 4 батаљона и једну самосталну чету са око 1.200 бораца.[1]
Територија партизанског одреда Звијезда 1941-1942. на мапи Босне и Херцеговине.
Борбе у 1941. години
Одред је вршио нападе на комуникације у долинама Босне и Ставње, дејствовао око Сарајева, Рајловца, Семизовца, Вареша, Какња, Брезе и Олова. За кратко време створио је знатну слободну територију северно од Сарајева. Немачке и усташко-домобранске снаге су су 10. и 14. новембра и 6-8. децембра 1941. покушале да одбаце Одред од комуникација, али без успеха. Од 10. до 15. децембра Одред је заједно са Муслиманским батаљономРоманијског партизанског одреда водио тешке борбе за Вареш. Делови Одреда, Романијског НОПО и четници учествовали су 17. децембра 1941. у ослобођењу Олова, а затим, од 16. до 21. децембра, у ослобођењу долине Криваје од Олова до Завидовића.[1]
Борбе у 1942. години
У јануару 1942, када је већ имао 5 батаљона, Одред је захваћен Другом непријатељском офанзивом, али је успео да одржи слободну територију. После офанзиве 12/13. фебруара 1942. заузео је Бегов Хан, где је заробио сатнију (чету) домобрана. Приликом формирања 1. источнобосанског пролетерског батаљона, 13. марта у Средњем, Одред је дао део бораца за његов састав, а 9. априла дао је Зенички батаљон за формирање Зеничког партизанског одреда. Тако је већина комуниста, скојеваца и политички организованих бораца прешла у новоформиране јединице, а у Одреду су остали локални српски устаници, под командом малог броја комунистичких старешина. У трећој непријатељској офанзиви, која је у априлу 1942. захватила и територију Одреда, почело је осипање бораца и прелазак у четничке јединице.[а] Почетком маја Одред се потпуно распао, пошто се већина бораца уз помоћ четника побунила и похапсила комунисте и руководиоце Одреда, од којих је један број погубљен у току преврата. Преостали борци делом су се разишли кућама, а делом прикључили четницима.[1]
Напомене
^Комунисти су током целог постајања Краљевине Југославије били доследни противници монархистичког режима, а стављени су ван закона већ 1920. (Обзнана). Током читавог 20-годишњег постојања Краљевине Југославије, комунисти су легално прогањани и кажњавани дугогодишњом робијом само на основу њиховог чланства у КПЈ. У очима предратног југословенског правосуђа, штампе и политичке јавности, као и већине јавног мњења, појам "комуниста" био је сличан данашњем појму "терориста", а КПЈ је у очима полиције и већине народа сматрана криминалном организацијом. Према томе, борба против комуниста изгледала је већини људи оног времена као законска обавеза свих грађана лојалних предратној држави, краљу и династији.
