PROFILBARU.COM

Парси (персијски: Парс, значи „Персијанац“) су етнички изолована заједница пореклом из Персије привржена зороастризму.^[1]^[2]^[3]^[4]^[5]^[6]^[7] Данас углавном живе у Индији.

Историја

По легенди, Парси су потекли из Корасана, регије на Иранској висоравни. Они су после пада Сасанидског царства у 8. веку и исламизовања Персије избегли у Индију. Процес заратустранске емиграције почео је у 10. веку, када је велики број заратустранаца пронашао уточиште у Индији, где су били познати под именом Парси, тј. „Персијанци“.^[8] Званични датум њиховог доласка на западну обалу Индије је 937. година, но током наредних 700 година о њима се готово ништа не зна.^[8] Име Парси је ушло у употребу у 17. веку.

Удружили су се са Индијцима да би се, без много успеха, супроставили муслиманској инвазији током 16. века, при чему се испоставило да муслиманска владавина у Индији није била тако брутална као у Персији. Они су били посредници када су у 17. веку пристигли европски трговци, основавши у Бомбају мрежу утицајних и богатих породица. Остају одвојени од Британаца, мада су напредовали у корак с њима; имали су активну улогу у формирању Индијског националног конгреса од 1885. године до данас.^[8]

Парси су и даље имућни и утицајни људи у Индији. Висок ниво образованости довео је до нових исељавања, нарочито у Сједињене Америчке Државе, тако да број Парса у Индији, око 60 000, константно опада.^[8]

Веровања

Парсијска религија се у Индији развила у два основна правца: унутар првог, грађени су храмови као замена за дом који је центар обожавања и спроведена је реформа која је имала за циљ да религију учини кохерентном са модерним начином размишљања. У оквиру другог правца учињен је покушај да се створи нека врста теософије, езотеричне мудрости која се назива Илм-и Кшном („Пут Знања“), уз тврдњу да овај правац чува древну мудрост поверену тајном низу заратустранских учитеља.^[8]

Становништво

Тешко је проценити укупан број Парса, али се најчешће сматра да их има око 90.000. Један чланак из 2003. проценио је њихов број у свету на 200.000.^[9] После индијског стицања независности 1947. многи од њих су се раселили по свету. По индијском попису из 2001, у Индији је живело 69.601 Парса, пре свега у Мумбају. Ова толерантна, либерална, и углавном добростојећа етничкорелигиска група ужива велико поштовање због свог доброчинитељства. Међутим, њихов број је у сталном паду због малог природног прираштаја, немогућности конверзије у њихову религију, и доскорашњег неприхватања деце из мешовитих бракова.

У Северној Америци живи између 18.000 и 25.000 Парса. Парси имају дијаспору широм света, али су малобројни. На западу су Парси познати по свом хуманитарном раду.

Међу најпознатије Парсе спадају Дадабај Науроџи, први члан бритснаког парламента индијског порекла, предузетничка пороцица Тата, певач Фреди Меркјури, писац Роинтон Мистри, књижевница Мехер Пестонџи и диригент Зубин Мехта. Фероз Ганди, супруг Индире Ганди и отац Раџива Гандија, био је такође Парс.

Референце

^ Hodivala 1920, стр. 88.
^ Boyce 2001, стр. 148.
^ Lambton 1981, стр. 205.
^ Nigosian 1993, стр. 42.
^ Khanbaghi 2006, стр. 17.
^ Jackson 1906, стр. 27
^ Bleeker & Widengren 1971, стр. 212
^ ^а ^б ^в ^г ^д Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 216-219), Stylos. . Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
^ Zarathustras Erben Архивирано на сајту Wayback Machine (7. фебруар 2006) -- Artikel von Eleonore Chowdhury-Haberl in der „Wiener Zeitung“ über die Parsen von Bombay

Литература

„Parsi-Religion and Expressive Culture”. Countries and their Cultures. Advameg, Inc.
„A brief introduction to Zoroastrianism”. Kwintessentials. Архивирано из оригинала 1. 5. 2016. г. Приступљено 13. 6. 2019.
Baird, Robert (2009). Religion in Modern India (4th изд.). New Delhi: Manohar Publishers & Distributors.
Boyce, M. (1970), „On the Calendar of the Zoroastrian Feasts”, Bulletin of the School of Oriental and African Studies, 33 (3): 513—539, JSTOR 614520, doi:10.1017/S0041977X00126540
Boyce, M. (јул 2002), „The Parthians”, Ур.: Godrej, P.J., A Zoroastrian Tapestry, New York: Mapin, ISBN 978-1-890206-22-2
Darukhanawala, H.; Jeejeebhoy, J (1938), Parsi Lustre on Indian Soil, Vol. I, Bombay: G. Claridge
Dhalla, M. (1938), History of Zoroastrianism, New York: Oxford University Press, ISBN 978-0-404-12806-7
Dobbin, C. (1970), „The Parsi Panchayat in Bombay City in the Nineteenth Century”, Modern Asian Studies, 4 (2): 149—164, JSTOR 311609, doi:10.1017/S0026749X00005102
Eliade, M.; Couliano, I.; Wiesner, H. (1991), The Eliade Guide to World Religions, New York: Harper Collins, ISBN 978-0-06-062145-2
Hinnells, John R. (2005), The Zoroastrian Diaspora: Religion and Migration, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-826759-1
Hodivala, S. (1920), Studies in Parsi History, Bombay
Hull, E. (1913), „Parsis”, Catholic Encyclopaedia, Volume 11, New York: Robert Appleton Company
Jamshed Irani v. Banu Irani (1966), 68 blr 794, Justice Mody
Karaka, D. F. (1884), History of the Parsis: Including Their Manners, Customs, Religion, and Present Position, 1, London: Macmillan and Co
Kulke, E. (1978), The Parsees in India: A Minority as Agent of Social Change (2nd изд.), New Delhi: Vikas Pub. House
Luhrmann, T.M. (јун 1994), „The Good Parsi: The Postcolonial 'Feminization' of a Colonial Elite”, Man, 29 (2): 333—357, JSTOR 2804477, doi:10.2307/2804477
Luhrmann, Tanya M. (август 2002), „Evil in the Sands of Time: Theology and Identity Politics among the Zoroastrian Parsis”, The Journal of Asian Studies, 61 (3): 861—889, ISSN 0021-9118, JSTOR 3096349, doi:10.2307/3096349
Maneck, Susan Stiles (1997), The Death of Ahriman: Culture, Identity, and Theological Change Among the Parsis of India, Bombay: K.R. Cama Oriental Institute
Nanavutty, P. (1970), The Parsis, New Delhi: National Book Trust
Ovington, J. (1929), Rawlinson, H.G., ур., A Voyage to Surat in the Year 1689, London: Humphrey Milford, ISBN 978-81-206-0945-7
Palsetia, Jesse S. (2001), The Parsis of India, Leiden: Brill, ISBN 978-90-04-12114-0 .
Parsiana (фебруар 2006), „How trust-worthy?”, Parsiana (48)
Paymaster, R. (1954), Early History of the Parsees in India, Bombay: Zarthoshti Dharam Sambandhi
Sir Dinsha Manekji Petit v. Sir Jamsetji Jijibhai (1909), 33 ILR 509 and 11 BLR 85, Justices Dinshaw Davar and Frank Beaman
Qamar, R.; Ayub, Q.; Mohyuddin, A.; Helgason, A.; Mazhar, Kehkashan; Mansoor, Atika; Zerjal, Tatiana; Tyler-Smith, Chris; Mehdi, S. Qasim (2002), „Y-chromosomal DNA variation in Pakistan”, American Journal of Human Genetics, 70 (5): 1107—1124, PMC 447589 , PMID 11898125, doi:10.1086/339929
Quintana-Murci, L.; Chaix, Raphaëlle; Wells, R. Spencer; Behar, Doron M.; Sayar, Hamid; Scozzari, Rosaria; Rengo, Chiara; Al-Zahery, Nadia; et al. (мај 2004), „Where West Meets East: The Complex mtDNA Landscape of the Southwest and Central Asian Corridor”, American Journal of Human Genetics, 74 (5): 827—845, PMC 1181978 , PMID 15077202, doi:10.1086/383236, Архивирано из оригинала 9. 5. 2008. г.
Ralhan, Om Prakash (2002), „Indian National Congress”, Encyclopaedia of Political Parties, New Delhi: Anmol Publications, ISBN 978-81-7488-865-5 .
Random House (1993), „Parsi”, Random House Unabridged Dictionary (2nd изд.), New York: Random House
Rivetna, Roshan, ур. (2002), The Legacy of Zarathushtra: An Introduction to the Religion, History and Culture of the Zarathushtis, Hinsdale: Federation of the Zoroastrian Associations of North America
Roy, T.K.; Unisa, S.; Bhatt, M. (2004), Growth of the Parsi population in India, Mumbai: National Commission for Minorities, Архивирано из оригинала 8. 11. 2006. г.
Stausberg, M. (2002), Die Religion Zarathushtras [The religion Zarathushtras], Stuttgart: Kohlhammer
Taraporevala, S. (2000), Zoroastrians of India. Parsis: A Photographic Journey, Bombay: Good Books, ISBN 978-81-901216-0-6, Архивирано из оригинала 14. 2. 2006. г., Приступљено 21. 2. 2006
White, D. (мај 1991), „From Crisis to Community Definition:The Dynamics of Eighteenth-Century Parsi Philanthropy”, Modern Asian Studies, 25 (2): 303—320, JSTOR 312514, doi:10.1017/S0026749X00010696
Sarwar Merwan Yezdiar v. Merwan Rashid Yezdiar (1948), Parsi Matrimonial Court, Justice Coyaji
Merwan Rashid Yezdiar v. Sarwar Merwan Yezdiar (1950), 52 blr 876, Justices Chagla and Gajendragadkar
Naoroji, Dadabhai (1861), The Parsee Religion, University of London
Haug, Martin. (1878) Essays on the Sacred Language, Writings, and Religion of the Parsis
Karaka, Dosabhai Framjee (1884), History of the Parsis – Including their manners, customs, religion and present position. (Vol. 1), Macmillan & Co., London
Karaka, Dosabhai Framjee (1884), History of the Parsis – Including their manners, customs, religion and present position. (Vol. 2), Macmillan & Co., London