„Опатица и комесар” је југословенски драмски филм први пут приказан 16. јула 1968. године. Режирао га је Гојко Шиповац а сценарио су написали Алија Хаџиефендић, Данко Самоковлија и Меша Селимовић.[1]
Радња
У првим послератним данима у самостану часних сестара на обали мора привремено је смештена партизанска болница у којој часне сестре раде као болничарке. Рањенике у једној соби негује лепа и млада опатица Марија.
Постепено упознаје живот и судбину ових људи, који су јој до тада били далеки и непознати.
Долази до нарочито зближавања Марије и рањеника, комесара Ненада. Иако припадају супротним странама, не смета им да се међу њима развија чудно пријатељство. Млади комесар, пун животног искуства и оптимизма, уноси немир у Маријин једнолики редовнички живот. Почиње наслућивати један нови, до тада непознати свет, али га не може прихватити спутана својим заветом и обавезама према Цркви. У необичном самостанском амбијенту, кроз динамичка збивања, одвија се и приводи крају драма једне опатице.[1]
Улоге
Остале улоге ▼
Референце
Спољашње везе