Нолитова награда

Нолитова награда
Додељује се за	најбољу књигу и најбољи превод
Додељује	Нолит
Локација	Београд
Земља	Србија
Прво додељивање	1962.; пре 62 године (1962)
Последње додељивање	2004.; пре 20 година (2004)

Нолитова награда додељивана је од 1962. до 2004. за најбоље дело из Нолитове продукције.

Награда је установљена 1962. приликом отварања прве Нолитове „Пролећне изложбе” и годишње додељивана за најбоље дело из Нолитове продукције. Додељивана је за оригинално књижевно дело и за превод, а састојала се од повеље и новчаног износа. Награду је додељивао жири састављен од уредника Нолита.

Добитници награде за оригинално књижевно дело

Награду су добили следећи књижевници:^[1][2]

Од 1962. до 1970.

• 1962 — Вита Цветковић, за књигу Извештај пише ко преживи.
• 1963 — Михаило Лалић, за књигу Лелејска гора.
• 1964 — Леонид Шејка, за књигу Трактат о сликарству.
• 1965 — Никола Милошевић, за књигу Антрополошки есеји.
• 1966 — Божидар Тимотијевић, за књигу Вечерње.
• 1967 — Борислав Радовић, за књигу Братство по несаници.
• 1968 — Владан Радовановић, за књигу Пустолина.
• 1969 — није додељена
• 1970 — Звонимир Костић, за књигу Родослов.

Од 1971. до 1980.

• 1971 — није додељена
• 1972 — Ранко Бугарски, за књигу Језик и лингвистика.
• 1973 — Божидар Милидраговић, за књигу Рад извора.
• 1974 — Ото Бихали Мерин, за књигу Јединство света у визији уметности.
• 1975 — Боба Благојевић, за књигу Све звери што су с тобом.
• 1976 — (?)
• 1977 — Александар Тишма, за књигу Употреба човека.
• 1978 — није додељена
• 1979 — Бора Ћосић, за књигу Тутори.
• 1980 — Сретен Марић, за књигу Пропланци есеја.

Од 1981. до 1990.

• 1981 — Милош Комадина, за књигу Речник меланхолије.
• 1981 — Касим Прохић, за књигу Призма и огледало.
• 1982 — Јован Христић, за књигу Чехов, драмски писац.
• 1982 — Јован Деретић, за књигу Српски роман.
• 1983 — Павле Стефановић, за књигу Есеји.
• 1983 — Александар Ристовић, за књигу Нигде никог.
• 1984 — није додељена
• 1985 — Мирослав Поповић, за књигу Судбине.
• 1986 — Данијел Драгојевић, за књигу Расути терет.
• 1986 — Слободан Благојевић, за књигу Слика бојног савезника.
• 1987 — Богдан Богдановић, за књигу Круг на четири ћошка.
• 1987 — Звонко Марић, за књигу Огледи о физичкој реалности.
• 1988 — Миодраг Павловић, за књигу Поетика жртвеног обреда.
• 1989 — Јоан Флора, за књигу Млада сова на самртној постељи.
• 1989 — Душан Иванић, за књигу Мемоарска проза XVIII и XIX века.
• 1990 — Влада Урошевић, за књигу Хипнолис.
• 1990 — Павле Угринов, за књигу Топле педесете.

Од 1991. до 2004.

• 1991 — Душан Бандић, за књигу Народна религија Срба у 100 појмова.
• 1992 — Светислав Басара, за књигу Монголски бедекер.
• 1992 — Слободан Зубановић, за књигу Стратегија лирике.
• 1993 — Небојша Васовић, за књигу Музика роба.
• 1994 — Данило Николић, за књигу Краљица забаве.
• 1994 — Алек Вукадиновић, за књигу Тамни там и Беле басме.
• 1995 — (?)
• 1996 — Милица Мићић Димовска, за књигу Последњи заноси МСС.
• 1997 — Радован Бели Марковић, за књигу Лајковачка пруга.
• 1998 — (?)
• 1999 — Јасмина Марић, за књигу Кипарска абецеда.
• 1999 — Милосав Тешић, за књигу Изабране песме.
• 2000 — Јово Кнежевић, за књигу Корпица са сновима.
• 2001 — Матија Бећковић, за књигу Послушања.
• 2001 — Раде Танасијевић, за књигу Потпор.
• 2002 — Братислав Р. Милановић, за књигу Поток.
• 2003 — (?)
• 2004 — Миленко Пајић, за књигу О врстама ћутања.

Референце

1. Stojković, Ratko (2004). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade : 1839-2002. Beograd: Potez. стр. 163—164. ISBN 86-81331-25-6. 
2. Stojković, Ratko B. (2011). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 2, 2003-2010. Beograd: Enigmatski savez Srbije. стр. 150. ISBN 978-86-912077-3-1.