Никола Смиљанић

Никола Смиљанић
Датум рођења	1760.
Место рођења	Бадовинци, Османско царство, данас Србија
Датум смрти	1815.
Место смрти	Белотић, Кнежевина Србија, Османско царство

Никола Смиљанић (Бадовинци, око 1760. или 1777 — Белотић, 1815^[1]) је био српски прота и војвода у Првом и Другом српском устанку.

Биографија

Рођен је у селу Бадовинци око 1760. (или 1777), а одрастао је у Белотићу и Шапцу. Николу Смиљанића усвојила је Јека Радојичина, удовица, која се бавила трговачким пословима у Шапцу. Она је школовала и оженила Николу Смиљанића, након чега је био рукоположен за ђакона и касније јереја. Као ђакон, Никола Смиљанић био је једно време учитељ у Белотићу.

Протојереј Никола Смиљанић био је ожењен Митром, кћерком кнеза Михаила Ружичића из Метковића у Поцерској кнежини Шабачке нахије, чији писар једно време је био Милош Стојићевић, родоначелник Стојићевића.

Војвода китогкитшки Никола Смиљанић учествовао је и у Првом и у Другом устанку. Војводу Николу Смиљанића отровао је Марко Штитарац по налогу књаза Милоша.

Протојереј Никола Смиљанић имао је кћерку која се удала за Јована Радовановића трговца у Шапцу званог „Ћурчија“.^[2]

Његову романсирану биографију написао је Слободан Смиљанић у роману „Велики прота” 2021. године.

Види још

• Смиљанићи

Извори

1. Милан Ђ. Милићевић: „Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба“, одредница „Смиљанић Никола“, стр. 652-654, Београд, 1888. године
2. Званична интернет презентација општине Богатић, Приступљено 15. 4. 2013.

Спољашње везе

• Туристичка организација града Шапца