Никеја (грч. Νίκαια Níkaia ]) или Изник (тур. İznik Турске — Мале Азије (Анадолија ), који је превасходно познат као место одржавања два историјска васељенска сабора (Првог и Другог никејског сабора ) ране хришћанске цркве. Град се налази на источној обали језера Аскалион (Изник) , на надморској висини од 90m, а данас има око 15.000 становника. Град је имао бурну историјску прошлост, а једно време је био престоница тзв. Никејског царства византијским традицијама после крсташког освајања Цариграда 1204 . године. Током османске владавине (1331—1918) град је постао средиште производње чувене плаве Изник керамике . Највеће туристичке атракције у граду су старе градске зидине које су проваљене на многим местима, мада добар део старе градње још увек стоји, захваљујући бројним туристима и њиховом интересу за град и црква Божанске Мудрости (Аја Софија ) у којој су се највероватније одржали васељенски сабори.
Антигонеја је првобитни назив града.Никеја је име града од 305. године п. н. е. .Изник је турски назив града изведен од (грчког ) имена Никеја односно грчких речи еис тин Никеа што у преводу значи у Никеји . На исти начин су од грчких речи и назива изведени турски називи и многих других градова:
Никеју је првобитно основао 310. године п. н. е. македонски краљ Антигон , који је након смрти Александра Великог Македонског заузео велики део Мале Азије и првобитно се по њему звао Антигонеја (грч. Νίκαια 305. године п. н. е. краљ Тракије Лисимах је град преименовао у Никеја у славу његове супруге Никаје (грч. Νίκαια Битињани га освајају 281. године п. н. е. , после чега прелази у руке Римљана , да би га после низа земљотреса обновио Хадријан (117—138).
Готи га спаљују и разарају 259 . године, али град и поред тога остаје седиште хришћанске епископије и у њему је 325 . године одржан први васељенски сабор тзв. Никејски сабор . Цар Валенс (364—378) је у Никеји 364 . године проглашен за цара, а током великих грађевинских обнова које је спровео Јустинијан I (527—565) град је додатно развијен и изграђен. Током иконокластичке кризе у Византијском царству у граду је одржан седми васељенски сабор на коме је осуђено штовање иконама .
Непосредно након Манцикертске битке и догађаја из 1071. године уследила је инвазија Селџука на Малу Азију која је 1077 . године достигла један од својих врхунаца заузимањем Никеје. Голоруки следбеници Петра Пустињака су током тзв. сељачког крсташког похода византијске војске . Град је 1097 . године враћен Византији, након што су га крсташи првог крсташког похода опсели и заузели .
После крсташког заузећа Цариграда 1204 . године, Ласкариси , који су последњим трзајима опсаде проглашени византијским царевима , у Никеји оснивају државу на византијским традицијама названу Никејско царство века борби са католичким (тзв. латинским ) и православним државама насталим на тлу Византијског царства 1204. године, никејски цареви су извојевали победу и 1261 . године је Михајло VIII Палеолог ((1259 )1261—1282) повратио Цариград и обновио Византију . Током тих пола века Никеја је била седиште православног васељенског патријарха .
Османлије град освајају 1331 . године и он се од тада налази у саставу Османске империје . Султан Селим I је 1514 . године у њега преселио Азерске мајсторе керамике из Табриза и других делова Азербејџана , који су га прославили као средиште производње чувене плаве Изник керамике.
Никеја је опасана двоструким бедемом полигоналне основе укупне дужине 4427m рађеног по узору на двоструке бедеме Теодосија II у Цариграду .
Систем двоструких бедема је изведен од:
унутрашњег бедема висине 9m и ширине 3.5m ојачаног са 108 кула .међупростора (тзв. периболоса ) који износи до 16mспољашњег бедема ојачаног о круглим куламамеђупростора (тзв. паратехиона )шанца са водом
Црква Аја Софија, Никеја црква Божанске Мудрости (Аја Софија ), из 6. века, налази се у самом средишту града, а данас је у рушевинама. Од 2011. поново је претворена у џамију.[ 1]
црква Преображења Богородице (Коимесис ), налази се у југоисточном делу града, а данас је у рушевинама
Језеро Аскалион, на чијем се најисточнијем крају налази Никеја, се налази на 80m надморске висине и обухвата површину од 303km2 са највећом дубином од 75m.
Имарет (градски музеј)
Римски театар
Берберов камен
Касијев обелиск
У Никеји су рођени велики грчки астроном Хипарх (Hipparchus) и математичар и астроном, Спорије (Sporus).
^ Танасковић, Дарко (2020). Православље, двоброј 1281.-1282, од 1. и 15. августа, Судбина Свете Софије . Београд: СПЦ. стр. 21.
Међународне Државне Географске
