Нела Антоновић

Нела Антоновић
Датум рођења(1953-11-22)22. новембар 1953. (71 год.)
Место рођењаБеоград, ФНРЈ
ДецаЛидија Антоновић

Нела Антоновић (Београд, 22. новембар 1953) српска је уметница, оснивач, директор и редитељ Театра Мимарт у Београду.

Биографија и образовање

Нела Антоновић завршила је школу за савремени балет Смиљане Мандукић (1964-1972), а затим била члан ансамбла Београдски савремени балет Смиљане Мандукић до 1984. године. Похађала је вандредно основну Балетску школу “Лујо Давичо”, а усавршавала се у области уметничке игре у Европи и Америци, код педагога разних позоришних техника и кореографа и завршила специјалистичке мултимедијалне мастер студије на Факултету уметности ОНЦА (Oslo National College Of The Arts) у Ослу (Норвешка).

Студирала је и магистрирала на Технолошко-металуршком факултету у Београду. Звање научног истраживача стекла је током рада у Институту за технолошки развој.[1] Упоредо је радила и на развоју перформанса, ументичке игре и физичког театра (енг. Physical theatre). Искуство научног истраживача савремене технологије пренела је и у позориште. Са ванпозоришног угла искуством истраживача својом методом, помера границе позоришта. Последњих година инсистира на трансмедијалном театру (енг. Transmedial theater).

Члан је Удружења драмских уметника Србије - УДУС, Удружења балетских уметника Србије - УБУС, СТАНИЦА - сервиса за савремени плес, АСИТЕЖ-а Србије.

Нела Антоновић ради као ментор у многим пројектима младих уметника, али и као учесница са уметницима: Игор Коруга, Мина Ћирић, Марко Милић, Сања Крсмановић Тасић, Снежана Арнаутовић, Лидија Антоновић ...

Истраживачки рад

Нела Антоновић у перформансу "Ко сам ја?", Априлски сусрети 2008, СКЦ

Године 1984. основала је у Београду Театар Мимарт, једно од првих алтернативних истраживачких позоришта у бившој Југославији. Ово позориште континуирано ради и данас.

Негујући идеју говора телом Смиљане Мандукић, Нела Антоновић је наставила истраживања феномена живота и снова, трагајући за иновативним. Она је, кроз повезивање теорије и праксе, у процесу рада пронашла оригинални ауторски метод креативне визуализације МИМАРТ који настаје поступком "судара", полазећи од две различите стране исте реалности феномена, који се истражује кроз физички театар и уметнички перформанс.[2]

Библиографија

Нела Антоновић аутор је многих текстова за различите позоришне публикације, о процесу рада у театру и мултимедијалним перформансима, а објавила је и неколико књига:[3]

  • Мимарт годови (2000) - поводом петнаест година истраживачког рада кроз представљање методе рада, тренинга са анализом дотадашњих пројеката Мимарт[4]
  • Феноменологија покретом (2004) - поводом двадесет година рада посвећена истраживању феномена, јер једино телом може да се уђе у феномен отвореног процеса[5]
  • е- књига „25“ (2009)  о искуствима отвореног процеса 25 година рада кроз радионице са Театром МИМАРТ, самокритици и развоју методе рада[1]
  • е-монографија (2014)[2]

Представе и перформанси

Нела Антоновић у перформансу "'Talking trees'", Нови Сад, 2019

Нела Антоновић је, до 2024. године, режирала преко 70 представа и преко 600 уметничких перформанса. Аутор је отворене методе Мимарт, експерт неформалног образовања кроз концептуално мишљење, води интеркултуралне европске пројекте, креативни је ментор младих талената, води радионице мотивације и фасцилитације. Истражује развој публике, негује рад са грађанима и уметницима Србије кроз Community art performance и кроз пројекте инклузије. Ради на пројектима анимацији деце и грађана везаних за манифестације и фестивале у градовима Србије и Европе. Трансфер компетенција у ван позоришне области даје резултате у раду са младима, грађанима, мигрантима и осетљивим групама, што је допринос савременим позоришним истраживачким праксама. Кроз отворен процес ради са самосталним уметницима креативном партиципацијом интердисциплинарних уметности.[6]

Признања и награде

Нела Антоновић добитница је преко 60 награда и признања, од којих се издвајају:

  • Октобарска награда Града Београда „Октобарски цвет” за савремену игру (1972),
  • Награда за кореографију "Прво натјецање кореографа Југославије" (Загреб, 1989),
  • Награда за најбољу представу у целини "Круг" (БРАМС, 1994),
  • Награда за неговање кореодраме “Слободан пад” (БРАМС, 1996),
  • Награда за музику Лауре Мједе у представи "Громаде" (Grand Prix International Video Dance, Париз 1999),
  • Награда „Грозданин кикот” за креирање методе Мимарт и допринос развоју драмског одгоја - регионална награда
  • Похвала за сарадњу Института за уметничку игру (2019)
  • Награда за допринос неговања пантомиме Светске организације пантомимичара, Special WMO Award: Golden Hand (2019)
  • Специјална награда за подршку од оснивања фестивала ватре ЛилаЛо у Лозници, за (2021)

Види још

Референце

  1. ^ а б „Nela Antonović : "25"” (PDF). smederevo.org.rs. tvrdjava teatar. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 02. 2020. г. Приступљено 21. 2. 2020. 
  2. ^ а б „Театар Мимарт”. Званични сајт. Приступљено 21. 2. 2020. 
  3. ^ „Нела Антоновић”. Званична презентација. Зетски дом. Архивирано из оригинала 27. 02. 2020. г. Приступљено 27. 2. 2020. 
  4. ^ Антоновић, Нела (2000). Мимарт годови. Београд: Монтавиа. 
  5. ^ Антоновић, Нела (2004). Феноменологија покретом. Београд: Студентски културни центар. 
  6. ^ „Mimartologija”. SEECult. 15. 5. 2019. Приступљено 27. 2. 2020. 

Спољашње везе

Нела Антоновић на Викимедијиној остави.

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!