Град Нафплио је значајан у историји савремене Грчке, као њена прва престоница у време 1829—1834. године, након чега је Атина преузела за стално ову улогу.
Назив
Старији облик име је „Нафплион“, вероватно изведен из старијег „Науплион“. Постоје претпоставке да је ово настало упрошћавањем назива „Нови град“ (грч. "Nea Polis"). Истог корена је и назив познатог италијанског града Напуљ. Због тога Италијани Нафплио називају „Напуљем Романије“, при чему је Романија стари назив за Византију.
Природни услови
Детаљ на стари део Нафплиа са месном црквомДетаљ из градске лукеГлавни градски тргСтаре куће градских трговачких породица
Град Нафлио се налази у источном делу грчког полуострва и историјске покрајине Пелопонез, а у средишњем делу префектуре. Град је смештен на малом полуострву у врху Арголиског залива. Иза града пружа је равница древне Арголиде, најплоднији и најбогатији део префектуре.
Клима у Нафплиу је средоземна, са жарким и дугим летима и благим и кишовитим зимама. На околним планинама она добија оштрије црте.
Историја
Нафплио спада у ретке градове у Грчкој, чија је савремена историја много значајнија него античка.
Најстарији археолошки налази у подручју Нафплиа говоре да је ово подручје било насељено још у време неолита. Пре Микенског раздобљу а овом простору су се населили Дорци. Значајнија насеља на овом месту јавило се током Микенске цивилизације (1580—1100. п. н. е.) и она су била њена главна жаришта (Микена, Тиринс). Насеље на месту данашњег града је било другоразредног значаја и остаће то и током времена старе Грчке и старог Рима.
Током већег дела средњем века насеље је било у сасатву Византије. 1212. године насеље потпало под крсташку државу Приниципат Ахају, а 1388. године преузели су га Млечани. Они су град окружили зидинама и изградили велику тврђаву, очувану до данашњег времена. Међутим, све то није помогло да град буде одбрањен од Турака 1540. Млечани га поново присвајају 1685. године и започињу изградњу савременије тврђаве за коју се верује да је највећи млетачки градитељски подухват изван простора Италије. Међутим, Турци поново освајају и тврђаву и град 1715.
1821. године је почео Грчки устанак, а Нафплио постаје највеће турско утврење у борби против Грка. После успостављања нове државе, Нафплио постаје привремена престоница новоосноване Грчке 1829. године, али статус престонице после 5 година добија Атина. Нафплио тиме пада у раздобље стагнације, које ће се продужити дубоко у 20. век.
Град је био поштеђен многих разарања током ратова 20. века. Али, тек оснивањем нове префектуре Арголида са седишетм у Нафплиу град добија услове за развој. После тога почиње нова изградња и он се последњих деценија брзо осавремењава. Велика помоћ у развоју дао је граду брз развој туризма.
Становништво
Нафплио данас има око 15.000 становника у граду и у околини. Становништво су углавном етнички Грци, мада се последњих деценија доселило и доста странаца. На последња три пописа број становника се кретао на следећи начин:
Нафплио је последњих деценија израстао у важан туристички центар Грчке. Томе је знатно допринело очувано градско језгро са веома много утицаја западне архитектуре, што Нафплиу и данас даје својеврсни шарм. Град данас привлачи стране туристе и саме туристе из Грчке, посебно викенд туристе из Атине.
Град је такође и управно и трговачко средиште префектуре. Пре неколико година у граду отворен је Факултет лепих уметности у оквиру Универзитета Пелопонеза.
