Римљани су је користили као војни логор током похода да племе Далмата, после чега град добија статус колоније (лат.colonia civium Romanorum). У 3. веку град губи значај и у 6. веку пропада.
Археолошка истраживања
Прва истраживања локалитета започео је Археолошки музеј у Сплиту1877. године, а прва монографија Нароне издата је 1907. године. Систематска ископавања почињу 1968. године. Откривени су фортификациони остаци (бедем и кула). Главна улица ишла је у правцу пута Салона-Нарона. Према епиграфским налазима потврђено је постојање храма Либера, Ескулапа и Аугуста.
Најзначајнији налази откривени су 1995. и 1996. године, на локалитету Плећашове штале[1]. Током ископавања пронађени су остаци темеља за које се претпоставља да су припадали форуму и храму посвећеном Августу. Откривен је зид у висини од 1 до 3 m, бели под са црно белим мозаиком геометријских мотива и постоља за кипове. Откривено је 16 кипова римских царева, припадника царске породице и божанстава, које су датоване у 1. и 2. век, као и два жртвеника посвећена Венери и натпис конзулаПублија Корнелија Долабеле (лат.Publius Cornelius Dolabella).
Кипови из Нароне
Августов храм из Нароне садржи после рељефне групе Аре Пакис (лат.Ara Pacis Augustae) у Риму, најбројнију групу кипова. Сачувано је 15 великих кипова, од којих је од једног сачувана само база. Претпоставља се да је и Ливија из Оксфорда (датована у Тиберијево доба) део кипа који се чувао у збирци у Нарони[2]. Уколико се у обзир узме овај податак, као и већи број откривених фрагмената кипова, претпоставља се да је храм имао можда чак и 20 статуа.
