PROFILBARU.COM

Мозир
*Мазы́р; Мо́зырь*
Мозир; Мазы́р; Мо́зырь
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Белорусија
Област	Гомељска област
Рејон	Мазирски рејон
Основан	1155.
Статус града	од 1795.
Становништво
Становништво	‍
— 2009.	112.500
— густина	3.062,06 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	52° 03′ С; 29° 15′ И / 52.05° С; 29.25° И
Временска зона	UTC+3
Апс. висина	170 m
Површина	36,74 km2
	Мозир Мозир на карти Белорусије
Остали подаци
Градоначелник	Јевгениј Б. Адамјенко
Поштански број	247760
Позивни број	+375 236
Регистарска ознака	3
Веб-сајт
	www.mymozyr.info

Мозир (блр. Мазы́р; рус. Мо́зырь) град је у Белорусији, центар истоименог рејона у Гомељској области. Налази се на реци Припјат, 210 км источно од Пинска, 220 км југоисточно од Минска и око 100 км северозападно од Чернобиља. Заједно са приградским насељем Калинковичи које се налази на левој обали Припјата има око 150.000 становника.

Мозир је познат као град нафтне, прехрамбене и машинске индустрије. У граду се налази највећа белоруска рафинерија нафте и управо код Мозира се велики руски нафтовод "Дружба" (којим се остатку Европе испоручује руска нафта) рачва у два крака (један иде ка Пољској, други ка Украјини). Највећа белоруска речна лука је такође смештена у Мозиру.

Градско језгро је смештено на лесној заравни на десној обали Припјата која је издигнутија у односу на леву (и до 80 м). Висинска разлика између две обале је настала као последица глацијације, а Припјат у овом делу тече на старом ледничком кориту.

Историја града

Мозир је један од најстаријих градова историјске Рутеније (Руса). У писаним изворима први пут се спомиње у документу из 1155. године у коме је кијевски књаз Јуриј Долгоруки насеље на том месту предао под управу черниговском књазу Свјатославу Ољговичу. У XIV веку добио је статус града (по Магдебуршком праву, а оригинални документ се данас чува у Историјском архиву Белорусије). Почетком XVIII века у граду је отворена језуитска школа под покровитељством Вилњуског универзитета. Школа је неколико деценија касније секуларизована и преименована у гимназију.

Крајем XVIII века улази у састав царске Русије и отада почиње његов убрзани развој (превасходно захваљујући великом броју досељених Јевреја који су углавном били трговци). Град је ушао у састав Белорусије 1921. године. Од 1938. до 1954. био је административни центар Полеске области, након чега је постао део Гомељске области Белорусије.

Град је разорен у току Другог светског рата од стране фашиста. Јевреји, који су до рата чинили готово 40% целокупне популације су готово нестали из града.^[1]

Име града је највероватније изведено од угро-финског термина "мосар" који означава мочваран и блатан крај обрастао џбуњем (баш какво је и место на ком је град Мозир настао).^[2]

Становништво

Према процени, у граду је 2012. живело 110.540 становника.

Кретање броја становника
1979.	1989.	1999.	2009.	2012.
73.463^[3]	100.254^[3]	100.254^[3]	108.792^[3]	110.540^[3]

Индустрија

Мозир важи за један од индустријски најразвијенијих градова Белорусије захваљујући својој рафинерији нафте (највећој у земљи), хемијским и петрохемијским погонима, те погонима, дрвопрерађивачке, машинске и прехрамбене индустрије. рафинерија нафте, која производи готово све врсте нафтних производа, је у заједничком белоруско - руском власништву.

Захваљујући великим залихама камене соли у околини (преко 22 милиона тона), у граду ради и велика солана „Мозырьсоль" која извози своје производе широм бившег Совјетског Савеза. У граду постоје и погони машинске, текстилне, дрвопрерађивачке и прехрамбене индустрије (пивара).

Лука "Пхов" је највећа лука у земљи. Од 1980. град има и властити аеродром који се тренутно реновира за потребе домаћег авио саобраћаја.

Образовање и спорт

На Мозирском педагошком факултету постоје катедре за језик и књижевност, математику, физику, географију, биологију и хемију.^[4] Град има олимпијски базен, 3 стадиона на отвореном, мању скијашку стазу те школу за олимпијске спортове. Локални фудбалски клуб ФК Славија Мозир се тренутно такмичи у првој фудбалској лиги Белорусије.

Градови побратими

Галерија

Споменик В. И. Лењину
Сабор Светог Архангела Михаила
Позориште И. Мележа
Детаљ из етно села Замкаваја Гора

Референце

^ Distribution of the Juwish population of the USSR 1939 / edit Mordechai Alshuler. — Jerusalem, 1993. — P. 40.
^ Поспелов Е. М. Географические названия мира: Топонимический словарь / Ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд. — М.: Русские словари, 2002. — С. 272. — 512 с. — 5000 экз.
^ ^а ^б ^в ^г ^д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.
^ Мозирски универзитет, Приступљено 13. 4. 2013.
^ Договор о братимљењу Јегорјевска и Мозира Архивирано на сајту Wayback Machine (1. новембар 2011), Приступљено 13. 4. 2013.