Младен Србиновић |
---|
Младен Србиновић |
|
Датум рођења | (1925-11-29)29. новембар 1925. |
---|
Место рођења | Сушица, Краљевина СХС |
---|
Датум смрти | 12. мај 2009.(2009-05-12) (83 год.) |
---|
Место смрти | Београд, Србија |
---|
Младен Србиновић (Сушица код Гостивара, 29. новембар 1925 — Београд, 12. мај 2009)[1] био је српски сликар, академик САНУ и професор Универзитета у Београду.
Биографија
Младен Србиновић родио се 1925. године у Сушици код Гостивара. Основну школу и гимназију похађао је у Београду. Студирао је сликарство на Академији ликовних уметности од 1947. до 1951, а постдипломске студије завршио је 1953. године. За асистента у Академији ликовних уметности био је изабран 1953. када је изабран и за члана УЛУС-а. Пензионисан је у звању редовног професора Факултета ликовних уметности 1988. године.
Први пут је излагао 1948. на Изложби радова студената Академије ликовних уметности, а самостално 1952. године у Графичком колективу. Поред многих самосталних и групних изложби у земљи и иностранству, представљао је југословенску уметност на бројним изложбама. Био је члан Графичког колектива и групе Самостални (од 1952), и један од оснивача и чланова Децембарске групе(1955). Издао је две графичке мапе (1953. и 1955), инспирисане стиховима Лорке. Упоредо са сликарством и графиком од 1960. почео је да ради мозаике и предлошке за таписерије које су реализоване и излагане.
Израдио је у мозаиу:
- зид у свечаној сали Савезног извршног већа (1962),
- две зидне композиције у Хисторијском Музеју у Сарајеву(1966),
- два циклуса зидних мозаика(1971.и 1988), и 17 подних мозаика (1985), у свечаној дворани Скупштине општине Крушевац,
- зидне мозаике у Медицинском центру Гамзигрдске бање (1975),
- мозаичку композицију у свечаној сали фабрике Први мај у Пироту(1978, уништена у пожару 1992),
- два мозаика у згради Радио-телевизије Београд у Кошутњаку(1979),
- два мозаике за цркву Св. Николе у Руми (1985),
- мозаик на прочељу Инвестбанке у Београду (1989) и
- мозаичке иконе за олтарску преграду у манастиру Жичи (1993).
- Радио је и витраже за Свечану дворану Скупштине општине Крушевац.
Изабран је 1981. године за дописног, а 1988. за редовног члана Српске академије науке и уметности, а 1997. године је изабран и за члана Македонске академије наука и уметности .
Признања
Добитник је многих југословенских и међународних награда.
- Октобарска награда Београда 1958;
- Премија за графику - Загреб 1960;
- Награда за сликарство на Меморијалу Надежде Петровић у Чачку 1960;
- Награда за сликарство на међународном бијеналу у Сао Паолу, 1961;
- 2. награда за сликарство на бијеналу у Александрији,
- Октобарска награда Београда, 1974,
- 7-јулска награда, 1984.
Галерија
-
М. Србиновић: Заштитник Теразија 1989. мозаик Београд
-
Спомен плоча испод мозаика М. Србиновић Заштитник Теразија 1989.
-
Дело „Торбица са оријенталним шарама” настало 1963. године. Део је збирке Историје уметности
Народног музеја у Лесковцу
-
Босна, Хисторијски музеј Босне и Херцеговине у Сарајеву
-
Ђурађ и Јерина Бранковић
-
Мозаик сала
-
Мозаик сала
-
Вук и Мара Бранковић
-
Свети Спиридон и Константин
-
Протомајстор Раде Боровић
-
Детаљ са мозаика
Види још
Референце
Литература
- Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 2. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит.
- Medaković, Dejan (2005). Mladen Srbinović (на језику: (језик: српски)). YU-Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
- Slijepčević, Ljiljana; Šubić, Svetlana (maj—jun 1981). Mladen Srbinović: retrospektivna izložba 1950-1980 (на језику: (језик: српски)). YU-Beograd: Muzej savremene umetnosti.
- Matica srpska (2004). Letopis Matice srpske, Том 474 (на језику: (језик: српски)). YU-Novi Sad: Matica srpska. стр. strana.
- Srbinović, Mladen; Pavkov, Steva (1995). Mladen Srbinović: 1985-1995 : slike Monografija (на језику: (језик: српски)). YU-Čačak: Umetnička galerija Nadežda Petrović.
Спољашње везе
|
---|
Међународне | |
---|
Државне | |
---|
Уметничке | |
---|
Остале | |
---|