Михаил Афанасјевич Булгаков (рус.Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков;[1]Кијев, 15. мај1891 — Москва, 10. март1940) био је руски писац, драматург и позоришни редитељ.[2][3] Писао је на руском језику. Аутор је великог броја приповедака, прича, фељтона, позоришних комада, драматизација, филмских сценарија и оперских либрета. Најпознатији је по роману Мајстор и Маргарита, објављеном постхумно, који је назван једним од ремек-дела 20. века.[4]
Биографија
Детињство и младост
Михаил Булгаков се родио 15. маја 1891. у породици професора Кијевске духовне академије Опанаса Ивановича Булгакова и његове жене Варваре Михајловне у Кијеву.[5] У породици је било седморо деце: Михаил, Вера, Нађа, Варвара, Микола, Иван и Олена.
Михаил Булгаков је 1909. завршио кијевску Прву гимназију и уписао се на медицински факултет "Тарас Шевченко" Кијевског универзитета.
Булгаков се први пут оженио 1913. Татјаном Лапом. Њихови новчани проблеми започели су већ на дан свадбе. Татјанин отац им је месечно слао 50 рубаља, што је у то време био пристојан износ. Но, новац им је брзо нестајао, будући да је Булгаков био спонтана особа и није волео да штеди. Ако би му се прохтело да потроши последње резерве новца на такси, без размишљања би то учинио.
Након почетка Првог светског рата Булгаков је неколико месеци радио као лекар у прифронтној зони. Затим су га послали да ради у село Никољскоје Смоленске губерније, а након тога је радио као лекар у Вјазми.
Године 1917. почео је да узима морфијум, првобитно да олакша алергијске реакције на лек против дифтерије, који је узео бојећи се болести након обављене операције.[5] Затим је узимање морфијума постало редовно. У октобру 1917. први пут је дошао у Москву, зауставивши се код свог ујака, познатог московског лекара-гинеколога Н. М. Покровског, који је постао прототип професора Преображенског из приче "Псеће срце". У јесен 1918. Булгаков се вратио у Кијев где је започео приватну праксу као венеролог. У то време престао је да узима морфијум. За време грађанског рата у Русији, у фебруару 1919, Булгакова су мобилизовали као војног лекара у војску Украјинске народне републике.
Те исте године је радио и као лекар Црвеног крста, а затим и у Оружаним снагама Југа Русије. У саставу Треће Терске козачке пуковније борио се на Северном Кавказу. Активно је објављивао у новинама (чланак "Будуће перспективе"). За време повлачења Добровољачке армије почетком 1920. није отишао у Грузију, него је остао у Владикавказу јер је оболео од тифуса.[5]
Зрело доба
Крајем септембра 1921. Булгаков се преселио у Москву и почео да сарађује као фељтонист са московским новинама ("Гудок", "Рабочиј") и часописима ("Медицинскиј работник", "Россија", "Возрожденије"). У то време је објавио поједина дела у новинама "Накануне" које су излазиле у Берлину. Од 1922. до 1926. у новинама "Гудок" је било објављено више од 120 репортажа, огледа и фељтона Булгакова.
Године 1923, Булгаков је постао члан Сверуског савеза писаца (рус. "Всероссийский Союз писателей"). 1924. је упознао Љубов Јевгењевну Белозерску, која се недавно вратила из иностранства, и која је 1925. постала његова друга жена.
У октобру 1926. је у МХАТу са великим успехом одржана представа „Дани Турбинових“, која се веома свидела Стаљину. Истовремено се у Совјетској штампи ширила интензивна и крајње оштра критика стваралаштва Михајла Булгакова. Крајем октобра 1926. је у државном академском позоришту Ватангов с великим успехом премијерно одржана представа Зојкин Стан.
Године 1928, Булгаков је отпутовао са женом на Кавказ; посетили су Тбилиси, Батуми, Зелени Мис, Владикавказ, Гудермес. У Москви је те године премијерно одржана представа "Гримизни оток". Код Булгакова се појавила замисао романа касније названог "Мајстор и Маргарита". Писац је такође започео рад на комаду о Молијеру („Робовање лицемера“).
Године 1929, Булгаков је упознао Јелену Сергејевну Шиловску која је постала његова трећа и уједно последња жена 1932.[5]
Од 1930. Булгаковљева дела су престала да се издају, а позоришни комади повлачени су се репертоара позоришта.[3] Била су забрањена извођења комада "Бег", "Зојкин стан", "Гримизно острво", "Дани Турбинових".[5]
У јануару 1932. Стаљин је поново дозволио извођење представе "Дани Турбинових", и до рата се више није забрањивала. Међутим, ниједно позориште, осим МХАТ-а, није ју изводило. Године 1936., након чланка у "Правди", Булгаков је отишао из МХАТ-а и почео да ради у Бољшој театру као либретист и преводилац. 1937. Булгаков је ради на либрету "Минин и Пожарски" и "Петар I". Дружио се с Исаком Дунајевским, популарним совјетским композитором.
Болест и смрт
Камен Голгота на Булгаковом гробу
1939. Булгаков је радио на либрету "Рахел", а такође на комаду о Стаљину ("Батум"). Здрављe је почело да му се нагло погоршава. Лекари су му дијагностиковали хипертензивну нефросклерозу. Наставио је да узима морфијум који му је преписан 1924. да смањи болове. У том раздобљу је почео да диктира жени последње верзије "Мајстора и Маргарите".
Од фебруара 1940. пријатељи и породица су стално дежурали крај његове постељe. Булгаков је преминуо 10. марта 1940.[5] Сахрањен је на Новодевичанском гробљу. На његовом гробу је, захваљујући његовој супрузи, постављен камен звани „Голгота“, који је пре тога био на Гогољевом гробу.
Дела
Живот господина Де Молиереа (1962)Извођење „Дана Турбина” у МХАТ-у, реж. К. Станиславски, 1926
Приповетке и романи
Чичиковљеви доживљаји (рус. Похождения Чичикова), поема у 2 чина с прологом и епилогом, 1922.
Дани Турбина (рус. Дни Турбиных), драма написана на основу романа „Бела гарда”, 1925, у Совјетском Савезу изведена 1925, изашла у масовној циркулацији 1955.
Магија претворника (рус. Кабала святош), драма, 1929, (у СССР-у изведена 1936); 1931. цензура је допустила изведбу с низом краћења под називом „Молиер”, али у таквом облику је била одгођена
Посао иде (рус. Дело идет), Рабочаја газета, Москва, 11. август 1922.
Посао се шири (рус. Дело расширяется), Рабочаја газета, Москва, 22. август 1922.
Дан нашега живота (рус. День нашей жизни), Накануне, Берлин - Москва, 2. септембар 1923.
Дечја прича (рус. Детский рассказ), Советскиј артист, Москва, 1. јануар 1939.
Динамит!!! (рус. Динамит!!!), Гудок, Москва, 30. септембар 1925.
Непристрано саслушање (рус. Допрос с беспристрастием), Гудок, Москва, 9. август 1924.
Квасац и белешке (рус. Дрожжи и записки), Гудок, Москва, 30. јун 1925.
Ђаволијада. Приповест о томе како су близанци погубили пословођу (рус. Дьяволиада. Повесть о том, как близнецы погубили делопроизводителя), Недра, Москва, март 1924, № 4
Египатска мумија. Прича члана Синдиката (рус. Египетская мумия. Рассказ члена Профсоюза), Смехач, Л., 10. септембар 1924, № 16
Жељени воз (рус. Желанный платило), Гудок, Москва, 10. октобар 1924.
Зачарано место (рус. Заколдованное место), Гудок, Москва, 9. јануар 1925.
Доказ љубави (рус. Залог любви), Гудок, Москва, 12. фебруар 1925.
Запорошци пишу писмо турском султану (рус. Запорожцы пишут письмо турецкому султану), Гудок, Москва, 3. јун 1925.
Заседање у присуству члана (рус. Заседание в присутствии члена), Гудок, Москва, 17. јун 1924.
Звездани осип (рус. Звездная сыпь), Медицинскиј работник, Москва, август 1926, № 29, № 30
„Музеј једне улице” (музеј посвећен историји Андрејевског спуска, једног од старих путева у Кијеву који спаја горњи, централни део града, с доњим, трговачким делом) - део постава је посвећен животу Михаила Булгакова и његовом стваралаштву.
Сећање на књижевника
120-годишњица
15. мај 2011. године у Кијеву су прославили 120-годишњицу од рођења М. Булгакова[7][8]
15. мај на каналу „Култура” приказали су уметнички филм „Позоришни роман”[9].
У Москви у музеју-стану у Бољшој Садовој припремили су три нове изложбе[10][11]:
На мајуру Булгакових у граду Буча Кијевске области прославио се дан рођења М. Булгакова. Открили су споменик писцу, положили темељ за врт и одржали међународни позоришни фестивал.[13][14]
Michalopoulos, Dimitris, (2014). Russia under Communism: Bulgakov, his Life and his Book. Saarbruecken: Lambert Academic Publishing. ISBN978-3-659-53121-7.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Drawitz, Andrzey 2001. The Master and the Devil. transl. Kevin Windle, New York: Edwin Mellen.
Haber, Edythe C. (1998). Mikhail Bulgakov, the early years. Harvard University Press..
Milne, Leslie 1990. Mikhail Bulgakov: a critical biography. Cambridge University *Press.
Proffer, Ellendea 1984. Bulgakov: life and work. Ann Arbor: Ardis.
Proffer, Ellendea 1984. A pictorial biography of Mikhail Bulgakov. Ann Arbor: Ardis.
Wright, Colin 1978. Mikhail Bulgakov: life and interpretation. University of Toronto Press.
Belozerskaya-Bulgakova, Lyubov 1983. My life with Mikhail Bulgakov. transl. Margareta Thompson, Ann Arbor: Ardis.
Curtis J.A.E. 1991. Manuscripts don't burn: Mikhail Bulgakov: a life in letters and diaries. London: Bloomsbury.
Vozvdvizhensky, Vyacheslav (ed) 1990. Mikhail Bulgakov and his times: memoirs, letters. transl. Liv Tudge, Moscow: Progress.
Chris Hedges, Welcome to Satan's Ball, Truthdig, 10 March 2014. A comparison of the Soviet society described in Master and Margarita and modern society in the United States and Russia
