Рођен је у селу Лучинци у близини Славонске Пожеге у земљорадничкој породици од оца Милића и мајке Милке. Због Другог светског рата није редовно похађао основну школу, да би 1951. године нижу гимназију завршио у Славонској Пожеги. Те године уписан је у Школу примењених уметности - одсек за фотографију у Загребу. Постао члан Фото-клуба Загреб 1953. године, а годину дана касније освојио прво признање: трећу награду на Првој међународној изложби уметничке фотографије у Скопљу.[2]
Фотографи Мирко Ловрић и Милош Рашета у Кенији 1970. године
После факултета отишао на одслужење војног рока, а након повратка, 1963. године, запослио се у Генералном секретаријату председника Републике, где се бавио фоторепортажом до 1971. године. Добио прилику да посети велики број земаља, између осталих Индију, Египат, Иран, Кенију, Совјетски Савез, Аустрију и још неке. Тада је направио велики број фотографија председника Тита приликом његових посета у овим земљама. Своју прву критику објавио 1966. године у листу "Борба", а годину дана касније први пут дошао у Париз и ту излагао на Бијеналу младих.[2]
Самостални уметник
Статус самосталног уметника добио 1972. године, и исте године приредио прву самосталну изложбу у салону Музеја примењених уметности у Београду. Излагао је циклус „Гигантографије” (фотографије великих димензија). Наредну самосталну изложбу имао је 1973. године у Галерији Графички колектив, на којој је показао своја истраживања нових могућности фотографије. Иста изложба пренета је у Скопље годину дана касније.[2]
Заједно са Змагом Јерајем, мариборским уметником покренуо је иницијативу да се 1973. године у Музеју савремене уметности у Београду, Галерији савремене уметности у Загребу и изложбеном павиљону Ротовж у Марибору организује изложба под називом Нова фотографија. Велео је да снима архитектонске објекте, споменике културе, скулптуре у простору итд. На 18. октобарском салону у Београду 1977. године добио је награду за фотографију, а исте године упознао је Власту Јечмен, професорку музике и његову будућу супругу.[2]
О својим делима Мирко Ловрић је причао да се никада није задовољавао са простим пресликавањем природих мотива или са њиховом репродукцијом и да га документарна улога фотографије никад није интересовала. Он је увек тежио да „створи дело које ће бити биће по себи, уметнички предмет, а не нешто што личи или што је копија узорка из природе”.[5] Истицао је да фотографија пружа велике могућности и да то није само средство за индентификацију како се сматра.[6] Фотографија је по њему апстрактна уметност која сугерише потпуно нову стварност. Циљ фотографије је стварање нове сопствене природе, тј. једног новог сопственог бића.[7]
Сликар, скулптор и теоретичар уметности Милија Белић о Ловрићевим делима је рекао:[1]
Дубоко заокупљен визуелним истраживањима, након значајног фотографског искуства и више експерименталних фаза у којима је настојао да примени различите методе и да тако прошири могућности фотографског израза, са визуром прожетом баухаусовским учењем, али и отвореном за неке аспекте надреализма или оп-арта, Мирко Ловрић се враћа изворима фотографије преко фотограма, да би се наднео и замислио над самом природом медија и креативним границама фотографске уметности, у време када ова уметничка дисциплина доживљава одлучујући заокрет.
За време свог живота организовао је велики број изложаба. Прву самосталну изложбу имао је у јануару 1972. године у Салону музеја примењених уметности под називом „Гигантографија”, a последњу у словачком граду Пјештјани под називом „Метафотографије”. Поред самосталних изложаба, био је аутор или учесник једног броја групних изложаба.[9]
Постхумно, у галерији „Артгет” у Београду одржана је 2015. године изложба фотограма Мирка Ловрића. Ловрић је оставио иза себе велики број фотограма које јавност није имала прилику да види, па је поменута изложба била права прилика да се она погледају.[10] Током 2017. године у Музеју Југославије одржана је изложба „Тито у Африци − слике солидарности” на којој су приказане фотографије које је једним делом снимио и Мирко Ловрић.[11] Изложбу је видело више од 50.000 посетилаца, а она је током 2018. године приказана у музеју „Пит Риверс” у Оксфорду.[12]
.jpg)
,_fotogram_iz_ciklusa_Na_izvorima_fotografije.jpg)
