PROFILBARU.COM

Милован Спасић
Милован Спасић
Датум рођења	14. фебруар 1818.
Место рођења	Рековац, Кнежевина Србија
Датум смрти	11. јун 1908. (90 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Србија

Милован Спасић (Рековац, 24. фебруар/8. март 1818 — Београд, 11/24. јун 1908) био је српски државни службеник, интелектуалац, уредник и управник институција културе. Спасић је био начелник у Попечитељству просвете, управник Управе фондова и члан Државног савета. Сматра се првим библиотекаром` Народне библиотеке Србије.^[1] По образовању је био доктор филозофије.

Биографија

Основну школу је похађао у родном Рековцу. Његов отац Иван Спасић био је сеоски кнез и он му је обезбедио приватног учитеља, код кога је завршио основну школу. Након очеве смрти сам је отишао у Сремске Карловце, где је похађао гимназију од 1836. до 1839. године и у Пожуну (Братислави) од 1839. до 1840. године. Од 1839. године био је, са прекидом, стипендиста Кнежевине Србије у време намесништва. Студирао је од 1841. године у Халеу, одакле је прешао у Јену и на крају у Берлину.

Спасић је докторирао на Филозофском факултету у Берлину 1843. године. У Србију се вратио 1844. године, где је постављен за столоначелника у министарству просвете и започео да уређује Народну библиотеку. Одмах је "довео у поредак" библиотеку "Попечитељства" (министарства) просвете.^[2] Израдио је децембра 1845. Статут читалишта београдског, које је почело са радом 1846. године.

Године 1845, библиотека је имала 1421 наслов у 2283 свеске и ауторски каталог, који је израдио др Милован Спасић. Кнежевим указом из 1853. године, уведено је звање државног библиотекара у рангу професора Велике школе. Постављен је 1845. године и за члана Просветног одбора, а након његовога укидања постао је 1849. године члан Школске комисије.

Од 1857. године обављао је низ функција у државним министарствима, а између 1878. до 1888. године био је члан Државнога савета. Основао је "Друштво за пољску привреду",^[3] а онда је шест година као председник друштвени уређивао Тежак, часопис тог друштва.

Преминуо је у Београду 11. јуна 1908. године. Народна библиотека у Рековцу носи његово име.^[4]

Током живота је написао и своју аутобиографију, међутим списи су годинама били изгубљени, све док нису октривени 1962. када су и предати Историјском архиву НР Србије.^[5] Рукописи су објављени тек 2018. године, 117 година након настанка.^[5]^[6]

Чланство

Био је редовни је члан Друштва српске словесности од фебруара 1845. године, редовни члан Српског ученог друштва (Одсека за науке историјске и државне) од 1864. године и Одбора за ширење наука и књижевности у народу од 1883. године. Секретар је Одсека за науке историјске и државне СУД 1868/1869. године. Био је почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892. године.^[7]

Референце

^ „Milovan Spasić – lik i delo”. Levačke novine. Приступљено 18. 4. 2019.
^ "Просветни гласник", Београд 1. март 1942.
^ "Тежак", Београд 1. јануар 1872.
^ „Како су Рибникари протерани из Рековца”. Политика. Приступљено 18. 4. 2019.
^ ^а ^б novine, Levačke (2021-06-24). „113 godina od smrti dr Milovana Spasića”. Levačke Novine (на језику: српски). Приступљено 2021-10-04.
^ Гарић Петровић, Гордана (2018). „Аутобиографија др Милована Спасића” (PDF). Мешовита грађа. 39: 101-139. Приступљено 23. 1. 2023.
^ „Краћа биографија на сајту САНУ”. САНУ. Приступљено 18. 4. 2019.

Литература

Известије са скупштине о књижници читалаштва, објављено у листу „Новине читалаштва Београдског”, число 5. година 1 издате 31. јануара 1847. године, страна 38-39
Нешто о нашој црквди објављено у листу „Тежак” свеска 1, 1847. године, стрна 140-153. У истом броју листа на страни 222 пише да је Милован Спасић постао члан Друштва Српске Словеноссти 10. фебруара 1845. године
Одговор на Књижевно од једног члана Читалиштва у листу „Новине читалиштва Београдског” број 6, число 9, година 1. 28. фебруара 1847. године, страна 70-72.

Спољашње везе

„Историја”. Народна библиотека Др Милован Спасић Рековац. Приступљено 18. 4. 2019.
Судбина једног разума, позоришни комад Јована Стерије Поповића посвећен др Спасићу