Милан Ненадић (књижевник)
Милан Ненадић (Грковци , 30. септембар 1947 — Нови Сад , 7. март 2021 ) био је српски књижевник.
Милан Ненадић је рођен 30. септембра 1947. године у Грковцима код Босанског Грахова .[ 1] Сарајеву .[ 2] 1974 . године живео је у Београду , где је провео десет година, преселивши се потом у Зрењанин 1984 . године. Од 1998 . године је живио у Петроварадину .
Милан Ненадић је преминуо заједно са својом супругом Илеаном Урсу Ненадић, која је такође била књижевница и преводилац, од последица цурења гаса у њиховој породичној кући у Петроварадину 7. марта 2021. године.[ 3]
Милан Ненадић је добитник бројних награда и признања од којих битније укључују:
Награда „Јован Дучић” , 1971.Награда „Печат вароши сремскокарловачке” , за песму „Стефанос”, 1972 .Награда „Милан Ракић” , за књигу Општи одар , 1979.БИГЗ-ова награда , 1985.Награду Универзитетске ријечи за књигу године, 1990.
Змајева награда , 1990.Награда „Станко Симићевић” Народне библиотеке „Данило Киш” из Врбаса, 1996 .Награда Друштва књижевника Војводине , 1996.
Награда Кочићево перо , 1996.Награда Бранко Ћопић Српске академије наука и уметности , 1998.Награда Савеза књижевника Румуније , 2000.
Орден Владе Румуније, 2000.
Награда „Кондир Косовке девојке” , 2000.Награда „Овидије” Савеза књижевника Румуније и Владе Румуније, 2001.
Награда „Лаза Костић” , 2001.Повеља „Пјесник - свједок времена” у склопу Сарајевских дана поезије, 2002.
Награда Шушњар , 2005.Награда „Ђура Јакшић” , за књигу песама Камен са именом , 2007.Награда „Милица Стојадиновић Српкиња” , 2008.Награда „Заплањски Орфеј” , 2010.Награда „Петровдански вијенац” , за књигу Редна чаша , 2012.Дучићева награда , 2019.Награда „Жичка хрисовуља” , 2020.[ 4]
Милан Ненадић је објавио преко двадесет књига поезије и превођен је на готово све европске језике.
Стефанос - Свјетлост, Сарајево, 1971 . годинеНови Стефанос - Веселин Маслеша, Сарајево, 1974. годинеОпшти одар - Свјетлост, Сарајево, 1978 . годинеУсамљена историја - Веселин Маслеша, Сарајево, 1979 . годинеОсветна маска - Просвета , Београд, 1981 . годинеПесме - БИГЗ, Београд, 1984. године
Књига четворице - Нова Југославија, Врање , 1985 . године (заједно са Зораном Вучићем , Слободаном Стојадиновићем и Мирославом Цером Михаиловићем )Општи одар и друге песме - Свјетлост, Сарајево, 1985. године (заједно са Иваном Кордићем и Стеваном Тонтићем )Вриснула је мајка - Градска народна библиотека "Жарко Зрењанин", Зрењанин , 1985. године (заједно са Илеаном Урсу )Почињем да бирам - Панпублик, Зрењанин, 1988 . годинеДрхтање у своду - Универзитетска ријеч, Никшић , 1988. годинеИзабране песме - Веселин Маслеша, Сарајево, 1989 . годинеБели Анђео - Градска народна библиотека "Жарко Зрењанин", Зрењанин, 1990 . године
Венац за Гаврила - Народна библиотека "Данило Киш", Врбас , 1991 . годинеУточиште - Матица српска , Нови Сад , 1994 . годинеСредовечан соко - Књижевна заједница, Нови Сад, 1995 . годинеУгрушак: наставак Уточишта - Матица српска, Нови Сад, 1997 . годинеСуви печат - Глас српски, Бања Лука , 1998 . годинеОпшти одар и нове песме - Ослобођење, Сарајево, 2000 . годинеНоћна слика (Imagine nocturnǎ) - Libertatea, Панчево , 2001 . године (српско-румунско издање)Дивљи бог Балкана - Српска књижевна задруга , Београд, 2003 . годинеПола капи росе: изабране и нове песме - Orpheus, Нови Сад, 2004 . годинеПесме (избор) - Књижевна задруга, Бања Лука, 2005 . године
Камен са именом - Stylos, Нови Сад, 2006 . годинеГорко изобиље - ДНС Логос, Бачка Паланка , 2008 . годинеВише од имања (избор) - Завод за културу Војводине, Нови Сад, 2010 . годинеРедна чаша - Београд, Зрењанин, 2012 . годинеУкус пелина (изабране песме) - Просвета, Београд, 2012. годинеВенац за Гаврила, завештање - Каирос, Сремски Карловци , 2014 . годинеВенац за Гаврила: завештање - Графомарк, Лакташи , 2014. године (издање другачије у односу на претходно)
За период За период У циљу остварења и јачања родне равноправности, кад су у питању књижевна признања, Награда „Милица Стојадиновић Српкиња” додељује се, од 2009. године, само песникињама.
